Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokata Lele Ignjatović, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Kako su shodno citiranoj zakonskoj odredbi prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, to dakle branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te je saglasno tome ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva advokat Lela Ignjatović je rešenjem predsednika Višeg suda u Beogradu VIII Su.br.49/18-327, K.br.702/18, Kv.br.4271/18 od 17.12.2018. godine, na osnovu člana 74. tačka 2) ZKP, postavljena za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom AA, jer se protiv okrivljenog vodi postupak zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od tri do dvanaest godina. Odbrana po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 74. tačka 2) ZKP, moguća je za ceo tok krivičnog postupka i to od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Navedenim prvostepenim rešenjem Višeg suda u Beogradu određeno je da se braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokatu Leli Ignjatović, na ime odbrane okrivljenog u predmetu Višeg suda u Beogradu K.br.702/18, isplati iz budžetskih sredstava iznos od 435.000,00 dinara u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja. Drugostepenim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba ovog branioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokat Lela Ignjatović je zahtev za zaštitu zakonitosti podnela jer je po njenom mišljenju pravnosnažnim pobijanim rešenjima povređen zakon iz razloga što joj kao braniocu po službenoj dužnosti nisu priznati svi troškovi koje je imala i koje je zahtevom za naknadu troškova krivičnog postupka tražila, pri čemu branilac u zahtevu ne ukazuje ni jednom rečju na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog.

Dakle, imajući u vidu da je branilac okrivljenog po službenoj dužnosti zahtev za zaštitu zakonitosti podnela u svoje ime i zbog povrede zakona učinjene na svoju štetu, a na šta po zakonu nije ovlašćena u smislu napred citiranih zakonskih odredbi, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog po službenoj dužnosti u konkretnom slučaju nije ovlašćeno lice za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je stoga ovaj sud navedeni zahtev ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi članova 483. i 71. tačka 5) ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić