.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 869/2024
09.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Radojice Trajkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Raškoj K. br. 84/23 od 21.03.2024. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1. 40/24 od 24.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 09.07.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radojice Trajkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Raškoj K. br. 84/23 od 21.03.2024. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1. 40/24 od 24.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Raškoj K. br. 84/23 od 21.03.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i izrečena mu je uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom, okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka, kako je to bliže određeno izrekom prvostepene presude, dok je oštećeni radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.
Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1. 40/24 od 24.04.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Radojice Trajkovića i presuda Osnovnog suda u Raškoj K. br. 84/23 od 21.03.2024. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Radojica Trajković (iako u podnetom zahtevu branilac navodi da pobija samo prvostepenu presudu, iz obrazloženja zahteva proizlazi da pobija obe pravnosnažne presude) zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenm sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv koji je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.
Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava numerički da predmetni zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koji predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja označene povrede, branilac osporava činjenične zaključke suda vezane za postupanje kako okrivljenog tako i policijskog službenika kritičnom prilikom, iznoseći sopstvenu verziju događaja, sopstvenu ocenu izvedenih dokaza drugačiju od one date u pobijanim presudama i na svojim činjeničnim zaključcima zasniva i svoj stav da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim, čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.
Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.
Imajući u vidu odluku ovog suda, a krećući se u okviru pravca i obima pobijanja u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, stav izražen u odluci Vrhovnog kasacionog suda Kzz 984/2020 od 06.10.2020. godine nije od uticaja na drugačiju odluku suda.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća – sudija
Marija Ribarić, s.r. Milena Rašić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
