Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog M.I., advokat Ž.R., zbog povrede zakona iz čl. 65, 229. st. 2. i 3, 420, 438. stav 1. tačka 9) i 500. stav 1. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će odbaciti predmetnu privatnu krivičnu tužbu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da tokom postupka privatni tužilac i njegov punomoćnik nisu precizirali optužni akt bitnim subjektivnim i objektivnim elementima bića krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, niti su opisali posledicu krivičnog dela, odnosno laku telesnu povredu koju je pretrpeo privatni tužilac, a za koju je okrivljeni osuđen, već je sve što je propušteno da se unese u privatnoj tužbi prvostpeni sud „dodao“ u presudi tako što je dodao reči „svestan svog dela i da je isto zabranjeno, želeći njegovo izvršenje“, kao i reči „u vidu krvnog podliva vežnjače desnog oka u visini spoljašnjeg ugla očnog proreza“, a na koji način je po oceni branioca optužba prekoračena, zbog čega branilac okrivljenog smatra da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zaknitosti se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Vrhovni kasacioni sud najpre utvrđuje da iz spisa predmeta proizilazi da je predmetnom privatnom krivičnom tužbom od 11.10.2012. godine koja je precizirana 06.11.2012. godine, navedeno da je okrivljeni 13.07.2012. godine, na bazenu sportsko rekreativnog centra u Požarevcu udario privatnog tužioca pesnicom u predelu desnog oka, na koji način mu je naneo laku telesnu povredu, a nakon tog incidenta privatni tužilac se javio lekaru specijalisti koji je izdao izveštaj koji se nalazi u spisima predmeta, te da je na taj način okrivljeni učinio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, koje je izvršio sa umišljajem, s obzirom da je bez ikakvog povoda udario privatnog tužioca. Pobijanom prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je kritičnom prilikom u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i da je isto zabranjeno, želeći njegovo izvršenje, na bazenu sportsko rekreativnog centra u Požarevcu, udario privatnog tužioca pesnicom u predelu desnog oka i na taj način mu naneo laku telesnu povredu u vidu krvnog podliva vežnjače desnog oka u visini spoljašnjeg ugla očnog proreza, čime je izvršio krivično delo iz člana 122. stav 1. KZ.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, u izreci pobijane prvostepene presude je laka telesna povreda koju je okrivljeni kritičnom prilikom naneo privatnom tužiocu samo detaljnije opisana u skladu sa lekarskim izveštajem, kao što je i navedeno u privatnoj tužbi (da se privatni tužilac nakon incidenta javio lekaru specijalisti koji je izdao izveštaj koji se nalazi u spisima predmeta), te da je prvostepeni sud u izreci pobijane presude samo u smislu člana 25. KZ preciznije opisao direktni umišljaj okrivljenog u odnosu na privatnu tužbu, pri čemu tim preciziranjem umišljaja okrivljenog i detaljnijim opisivanjem lake telesne povrede u izreci pobijane prvostepene presude, po nalaženju ovog suda prvostepeni sud je ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I. ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da su pobijane presude donete uz povredu članova 65, 229. st. 2. i 3, 420. i 500. stav 1. tačka 2) ZKP i u vezi sa tim navodi da je privatna tužba koja je prvobitno podneta u ovom postupku morala biti odbačena, jer se nije mogla smatrati ni krivičnom prijavom, ni predlogom za krivično gonjenje u smislu člana 65. stav 3. ZKP zbog čega sud po njoj nije mogao da postupa, te da i kasnije uređena privatna tužba nije bila sastavljena u smislu članova 229. stav 2. i 500. stav 1. tačka 2) ZKP, s obzirom na to da u opisu krivičnog dela nisu bili navedeni svi bitni elementi krivičnog dela.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda čl. 65, 229. st. 2.i 3, 420. i 500. stav 1. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                           Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                       Janko Lazarević,s.r.