Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 286/16 od 16.05.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru i branilaca okrivljenog, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru - Sudska jedinica u Tutinu II-9K br. 1011/12 od 14.08.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 286/16 od 16.05.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog N.K., adv. M.M., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.K., adv. M.M., u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, je neosnovan, dok je isti zahtev u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da u radnjama okrivljenog za koje je oglašen krivim nema elemenata bića krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer sud u izreci nije naveo da se u konkretnom slučaju radi o zakonito stečenim prihodima, a što predstavlja bitan elemenat krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa s`toga delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Naime, krivično delo poreska utaja iz čl. 229. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečen prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza, ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza.

Stavom 2. istog člana 229. Krivičnog zakonika propisano je da će se učinilac krivičnog dela poreska utaja kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom ako iznos obaveze iz stava 1. člana 229. KZ čije se plaćanje izbegava prelazi 1.500.000,00 dinara.

Dakle, krivično delo poreska utaja iz člana 229. KZ, ima tri alternativno postavljene radnje izvršenja, od kojih je jedna neprijavljivanje zakonito stečenih prihoda, odnosno predmeta ili drugih činjenica, koji su od uticaja na obavezu plaćanja poreza, doprinosa ili dažbina.

Prema izreci pravnosnažne presude okrivljeni N.K. je kao vlasnik i odgovorno lice u privrednom društvu „B. e. t.“ DOO iz N.P., u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost u periodu od 01.01. do 31.05.2011. godine, izvršio promet dobara raznim fizičkim licima bez verodostojne dokumentacije u ukupnoj vrednosti od 18.570.591,10 dinara, bez obračuna poreza na dodatu vrednost a zatim Poreskoj upravi - Filijali u Novom Pazaru prilikom podnošenja poreske prijave poreza na dodatnu vrednost za isti vremenski period nije iskazao obavezu na ime poreza na dodatu vrednost pa je tako izbegao da obračuna i plati porez na dodatu vrednost u iznosu od 3.342.688,30 dinara, a zatim u istom vremenskom periodu u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza po odbitku naplaćeni novac od prodatih dobara u ukupnom iznosu od 21.913.179,50 dinara sa porezom na dodatu vrednost nije uplatio na tekući račun privrednog društva „B. e. t.“ DOO iz N.P., već je isti novac zadržao za sopstvene potrebe i na tako ostvarena novčana sredstva nije obračunao i platio porez na prihod kapitala u iznosu od 2.434.773,30 dinara i na taj način uskratio sredstva budžetu Republike Srbije po osnovu poreza na dodatu vrednost i poreza na prihod od kapitala u ukupnom iznosu od 5.777.461,60 dinara.

Prema tome, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da okrivljeni u inkriminisanom periodu, u svojstvu vlasnika i odgovornog lica u preduzeću „B. e. t.“ DOO iz N.P., u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza na dohodak građana, nije prijavio zakonito stečeni prihod obzirom da je preduzeće „B. e. t.“ DOO iz N.P. u spornom periodu bilo registrovano u Agenciji za privredne registre, kao preduzeće za proizvodnju drugih odevnih predmeta i pribora, što znači da se radi o zakonitoj delatnosti obveznika plaćanja poreza. U konkretnom slučaju cilj prometa dobara (prodaje zaliha privrednog društva) nepoznatim fizičkim licima, bez verodostojne dokumentacije, dakle, bez evidentiranja u poslovnim knjigama je neprijavljivanje zakonito stečenog prihoda, a namera, izbegavanje plaćanja poreza za period i u iznosima kao u izreci pravnosnažne presude.

S`toga Vrhovni kasacioni sud ocenivši da je sud utvrdio da je okrivljeni N.K. u nameri da delimično izbegne porez na dodatu vrednost izvršio promet dobara raznim fizičkim licima, ali nije prijavio zakonito stečeni prihod koji je od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza a iznos obaveze čije se izbegavanje plaća prelazi 1.500.000,00 dinara odnosno tačno 5.777.461,60 dinara, zaključuje da su u radnjama okrivljenog stečena sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je okrivljeni pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente predmetnog krivičnog dela, ocenjeni su kao neosnovani, te je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca u delu u kojem se pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odbio kao neosnovan, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

U preostalom delu, zahtev branioca okrivljenog je nedozvoljen, a iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačke 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3) i 4) ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačke 2) i 3) ZKP, zbog kojih povreda podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno okrivljenom i njegovom braniocu a iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u tom delu odbacio kao nedozvoljen na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Sa izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.