Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 75/19 od 29.05.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Veljka Arsića i presuda Osnovnog suda u Vranju K 232/17 od 06.09.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Veljko Arsić, zbog povrede iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te povrede člana 428. stav 3. i 4. i člana 441. stav 4. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud razmotri zahtev i isti uvaži, te da ukine presudu Osnovnog suda u Vranju K 232/17 od 06.09.2018. godine, u celosti u pogledu osuđujuće odluke protiv AA i u pogledu odluke o troškovima postupka, kao i presudu Višeg suda u Vranju Kž1 75/19 od 29.05.2019. godine i vrati na ponovno suđenje i odlučivanje ili da pobijane presude preinači na taj način što će okrivljenu AA osloboditi od optužbe u odnosu na krivično delo koje joj je stavljeno na teret i obavezati okrivljenog – privatnog protivtužioca BB da okrivljenoj AA naknadi sve troškove krivičnog postupka koliko isti budu izneli po odmerenju suda i to kako je navedeno u zahtevu po preduzetim procesnim radnjama, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke pa do konačne isplate, a sve u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njegovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene – privatnog tužioca AA ukazuje da je odlukom o troškovima, kojom je sud odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, prvostepeni sud učinio povredu člana 441. stav 4. ZKP na štetu ove okrivljene.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da će sud kada okrivljenog oglasi krivim izreći u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Imajući u vidu da se predmetni krivični postupak vodio po privatnoj tužbi AA i protivtužbi BB, te da su u okončanom krivičnom postupku oboje imali svojstvo okrivljenog i da su oboje oglašeni krivim, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno, u smislu člana 264. stav 1. ZKP, nakon što je okrivljene obavezao na plaćanje takse za odluku suda, te takse na tužbu i protivtužbu, iste obavezao da snose troškove postupka koje su prouzrokovali. Naime, nezavisno od formulacije suda u pogledu odluke o troškovima postupka, koja glasi „...da svaka stranka snosi svoje ostale troškove postupka“, što odredbama Zakonika o krivičnom postupku nije propisano, kako se to ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pobijane presude u navedenom delu skladu sa članom 261. - 264. ZKP, pa su navodi podnetog zahteva branioca okrivljene AA, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4 ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje i ocenu istaknute, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te povrede člana 428. stav 3. i 4. ZKP, obzirom da u smislu člana 485. stav 4 ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                           Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić