Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao shodno članu 488. stav 2. ZKP o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona, koju numerički označava kao povredu člana 439. tačka 1) ZKP, iako suštinski iz sadržine zahteva proizilazi da pobijane presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Naime, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je nižestepenim presudama povređen krivični zakon na taj način što sudovi nisu okrivljenog oslobodili od kazne iako je otkrio od koga je nabavio opojnu drogu te detaljno opisao postupanje lica od koga je nabavio opojnu drogu i koji je na osnovu iskaza okrivljenog AA i procesuiran za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1. Krivičnog zakonika (KZ).

Odredbom člana 246a stav 3. KZ, propisano je da se učinilac dela iz stava 1. i 2. koji je otkrio od koga nabavlja opojnu drogu, može osloboditi od kazne. Dakle, član 246a stav 3. KZ predviđa fakultativan osnov za oslobođenje od kažnjavanja za krivično delo iz stava 1. i 2. ovog člana, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da u slučaju kada okrivljeni otkrije lice od koga je nabavljao opojnu drogu istog i oslobodi od kazne za predmetno delo, te podrazumeva i ocenu suda da su ispunjeni uslovi za primenu ove zakonske odredbe.

Polazeći od navedenog, kako je okrivljenom pobijanim presudama u delu odluke o krivičnoj sankciji kazna zatvora u trajanju od 2 godine odmerena u granicama propisanim za predmetno krivično delo, to su po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi zahteva da je pobijanim presudama povređen krivični zakon prilikom odluke o krivičnoj sankciji, jer sud u svakom konkretnom slučaju može, kada okrivljeni otkrije od koga je nabavio opojnu drogu, okrivljenog osloboditi od kazne, ali ne mora.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić