Istom presudom prema okrivljenom izrečena je mera bezbednosti javno objavljivanje presude i obavezan je na plaćanje troškova krivičnog postupka kao i da naknadi troškove krivičnog postupka na ime zastupanja privatnog tužioca od strane advokata.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 210/23 od 24.10.2023. godine, ispravljenom rešenjem Kž1 210/23 od 12.12.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu K 857/22 od 24.08.2023. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Saša Levnajić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da se suštinski podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine presudu Višeg suda u Pančevu i predmet vrati na ponovno odlučivanje, drugom veću.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisani sadržaj.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi da okolnost da neko lice poseduje oružje i da li plaća porez ili ne, nije i ne može biti lični podatak, na koji način se suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, to jest faktički se ukazuje da u radnjama okrivljenog opisanim u tački tri pravnosnažne presude, nema elemenata krivičnog dela neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1. KZ u vezi člana 38. stav 2. KZ, jer podaci koji su objavljeni, da privatni tužilac poseduje oružje, ne predstavljaju lične podatke u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti i u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Saše Levnajića, te bili predmet razmatranja drugostepenog veća Apelacionog suda u Pančevu koje je postupalo po žalbi branioca izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Pančevu K 857/22 od 24.08.2023. godine. Drugostepeno veće Višeg suda u Pančevu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 11, u trećem pasusu drugostepene presude Kž1 210/23 od 24.10.2023. godine, ispravljene rešenjem Kž1 210/23 od 12.12.2023. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Prihvatajući razloge drugostepenog suda, Vrhovni sud, dakle, smatra da podaci o tome da li određeno lice poseduje oružje i s tim u vezi da li plaća porez po tom osnovu, jesu podaci koji se smatraju podacima o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona u smislu odredbe člana 146. stav 1. KZ, radi čega je zahtev za zaštitu zakonitosti u vezi povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kada se radi o krivičnom delu neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1. KZ u vezi člana 38. stav 2. KZ, neosnovan.

U obrazloženju iste povrede branilac okrivljenog navodi i da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi bića krivičnih dela za koja je osuđen imajući u vidu da je okrivljeni kao odgovorni urednik postupao profesionalno i oslanjao se na to da novinari postupaju profesionalno, cenzurom se nije bavio, a kolegijumi nisu održavani, čime se dodatno dovodi u sumnju postojanje mogućnosti da okrivljeni odgovora za krivična dela, na koji način se suštinski polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim presudama, a što nije zakonom propisani razlog za podnošenje zahteva, pa stoga ovi navodi nisu ni razmatrani od strane ovoga suda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je sud na glavnom pretresu održanom dana 24.08.2023. godine održao završnu reč stranaka – bez prisustva u sudnici okrivljenog ili branioca, koji je izostanak opravdao na koji način se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 507. ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu se napominje da je nesporno utvrđeno da su tekstovi napisani i potpisani od strane novinara redakcije, da sud nije saslušao svedoka BB koja je bila član redakcije u vreme pisanja spornih tekstova, pa je ostalo nerazjašnjeno ko je pisao tekstove, da nije saslušao ni svedoka VV na iste okolnosti, čime je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno a odgovornost okrivljenog kao odgovornog urednika nezakonito utvrđena. Takođe sud nije dao ocenu iskaza svedoka GG, koji je naveo da su tekstovi potpisani od strane redakcije lista, što ukazuje da je cela redakcija učestvovala u njihovom pisanju. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama i ocenu dokaza datu od strane suda, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 507. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, Vrhovni sud je, u ovom delu, zahtev branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava povredu člana 46. Ustava Republike Srbije i člana 10. Evropske konvencije, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Saše Levnajića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP, zahtev, u odnosu na navedenu povredu, odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić