Presudom Višeg suda u Vranju 3Kž 138/17 od 11.04.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Vasića, a presuda Osnovnog suda u Vranju K 435/14 od 15.11.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Vasić, zbog povrede člana 16, 243, 419. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te povrede člana 198. stav 2. i 224. stav 1. i 4. Zakona o privrednim društvima, kao i povrede člana 1. i člana 234. stav 2. u vezi člana 61. stav 1. i 5. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim za krivično delo koje u momentu izvršenja, nije zakonom bilo predviđeno kao krivično delo, i ukazuje da je krivični postupak protiv okrivljenog pokrenut zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, te da je tokom postupka, optužba bila više puta izmenjena, i okrivljenom u pogledu identičnog opisa radnje izvršenja, konačno stavljeno na teret krivično delo iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ, za koje je i pravnosnažno oglašen krivim.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako je branilac ove navode isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani drugoj, poslednji pasus, i trećoj prvi pasus obrazloženja pobijane drugostepene presude, dao jasne i dovoljne razloge o postojanju pravnog kontinuiteta između krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, zaključujući da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, pravilno primenjen zakon, a koje razloge kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz iznetih razloga, navode branioca okrivljenog AA, da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Pored toga, u zahtevu se ističe i to da je prvostepeni sud pristrano i sa nejednakom pažnjom cenio izvedene dokaze, te da sumnju u pogledu činjenica od kojih zavisi postojanje obeležja krivičnog dela nije rešio u korist okrivljenog. Branilac smatra da sud nije izvršio savesnu ocenu svakog dokaza pojedinačno, i da stoga nije ni izveo zaključak o izvesnosti činjenica od kojih zavisi postojanje obeležja krivičnog dela. Iznetim navodima, branilac okrivljenog, ukazuje na povredu člana 16. stav 2, 4. i 5. i člana 419. ZKP.

Nadalje, u zahtevu se ističe da prvostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, te da su razlozi presude protivrečni izreci, nejasni i međusobno kontradiktorni, a kojim navodima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac u zahtevu ukazuje da je sud doneo pravnosnažnu presudu, iako okrivljeni nikada nije primio prvostepenu presudu, niti mu je pokušana dostava iste. Iznetim navodima, po oceni ovoga suda, branilac ukazuje na povredu člana 427. ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu se ističe da su pobijanim presudama prekršene i odredbe člana 198. stav 2. i 224. stav 1. i 4. Zakona o privrednim društvima.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da se na osnovu činjenica utvrđenih tokom postupka, dokazuje da je okrivljeni sve putne naloge za službena putovanja sa pratećom dokumentacijom, predao knjigovodstvenoj agenciji „VV“ iz ..., radi knjiženja, da se o tome izjasnio i vlasnik svedok GG, ali da svedok DD, nije dao odobrenje za knjiženje istih.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac osporava ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede člana 16. stav 2, 4. i 5, 419, 427. i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog povrede iz člana 198. stav 2. i 224. stav 1. i stav 4. Zakona o privrednim društvima, a takođe ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Vasića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                            Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić