Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1-11/22 od 21.02.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 7 K-843/20 od 30.09.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Živorad Lekić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da na osnovu člana 488. stav 2. ZKP pozove branioca na sednicu veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i istovremeno ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da je kod krivičnog dela iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru zaštitni objekt javni red i mir, a da se iz izreke presude i stanja u spisima predmeta utvrđuje da se navedeni događaj odnosi na nepropisno i nezakonito postupanje okrivljenog kao vozača u javnom saobraćaju, jer se okrivljeni oglušio o naredbe saobraćajnih policajaca, koji su kao ovlašćena službena lica vršili kontrolu učesnika u saobraćaju, ovde okrivljenog AA. Po stavu odbrane, nepostupanje po znacima i naredbama ovlašćenih lica u saobraćaju je sankcionisano odredbom člana 166. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i takvo ponašanje predstavlja prekršaj iz člana 331. tačka 47. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u odnosu na krivično delo iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru, branilac okrivljenog navodi i da je ovo krivično delo sa blanketnom dispozicijom kod kojeg postoji međuzavisnost i neodvojivost blanketne dispozicije i materijalnopravnog propisa, te da izostanak navođenja materijalnopravnog propisa isključuje postojanje ovog dela.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru propisano je da će se ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. Zakona u vršenju službene dužnosti kazniti zatvorom od šest meseci do dve godine.

Iz činjeničnog opisa dela datog u izreci prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni AA, osim što se oglušio na više jasnih i glasnih naređenja da izađe iz vozila upućenih od strane policijskih službenika, zaključao vrata na svom vozilu, izvadio iz svoje garderobe žilet držeći ga u zubima i govoreći im da neće izaći i da mu niko ne prilazi, jer će iseći svoje vene što je ponovio više puta, a kada su policijski službenici pokušali da otvore vrata kako bi ga sprečili da se samopovredi, okrivljeni je svojim vozilom krenuo napred – nazad više puta ka policijskim službenicima i tada je okrivljeni iako su mu oštećeni policijski službenici više puta ponovili naredbe da se zaustavi, tim vozilom, uz upotrebu motorne sile i naglim dodavanjem gasa napao policijske službenike bliže opredeljene u izreci, koji su stajali pored vozila i kojom prilikom je došlo do neposrednog, direktnog i grubog kontakta između tela policijskih službenika i vozila kojim je okrivljeni upravljao, nakon čega je okrivljeni u nameri da pobegne krenuo svojim vozilom unazad i tom prilikom udario u službeno policijsko vozilo koje je bilo zaustavljeno neposredno iza njega i koje je tom prilikom oštetio.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, napred opisane radnje okrivljenog koje je preduzeo krivičnom prilikom imaju karakter napada i na drugi način ometanja službenih lica u vršenju službene dužnosti i predstavljaju radnju izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, jer je okrivljeni kritičnom prilikom pružao aktivan otpor, koji se ne može podvesti pod radnju „oglušio o naredbe saobraćajnih policajaca“, a kako to navodi branilac u zahtevu.

Pored navedenog, kod krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, zaštitni objekt nije samo javni red i mir, već i normalno i redovno funkcionisanje nadležnih organa za održavanje javnog reda i mira (Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđeni delokrugom), koji svoju funkciju vrše preko službenih lica koji obavljaju službene dužnosti u tim organima, u konkretnom slučaju, po nalogu za izvršenje službenog zadatka, odnosno u okviru ovlašćenja komandira SPI, odnosno po patrolnoj delatnosti. Takođe, krivično delo iz člana 23. stav 1. ZJRM, kako je određeno u zakonu, nije isključivo krivično delo sa blanketnom dispozicijom, a kako to branilac pogrešno navodi u zakonu.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u odnosu na krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, branilac navodi da nižestepeni sudovi radnju izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje prepoznaju u drskom i bezobzirnom ponašanju okrivljenog koji se kao vozač svojim vozilom kretao napred nazad u nameri da izađe iz kolone zaustavljenih vozila, kao i kontakt njegovog vozila sa službenim vozilom, dok je posledica ovog krivičnog dela nađena i identifikovana u činjenici da je sve navedeno učinjeno u prisustvu oštećenih policijskih službenika i drugih građana, kao i lica koja su upravljala vozilima u blizini predmetnog događaja u predmetnom delu grada, a njegovo bahato ponašanje se prepoznaje u činjenici da je izbacio kesu iz vozila u pokretu. Po stavu odbrane, navedene radnje ne predstavljaju elemente bića krivičnog dela iz člana 344. stav 1. KZ, jer ne predstavljaju radnju izvršenja pri čemu nisu nastale ni posledice ovog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud takođe ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga.

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir.

Iz izreke prvostepene presude, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela 344. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je okrivljeni u vreme, mestu i način bliže opisanim u istoj, drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, jer je radnje preduzimao u prisustvu većeg broja građana i većeg broja učesnika u saobraćaju, u neposrednoj blizini autobuskog stajališta i u samoj zoni raskrsnice kod „BB“, u vreme kada se odvija intenzivan javni saobraćaj, što je izazvalo značajnije ugrožavanje spokojstva i uznemiravanje prisutnih građana i teže remećenje javnog reda i mira, kao i privremenu obustavu javnog saobraćaja u zoni te raskrsnice, pri čemu je bio smanjeno uračunljiv, ali ne bitno, svestan svog dela i isto je hteo, bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno. Pri tome, vrsta i brojnost radnji koje je okrivljeni preduzimao kritičnom prilikom (upravljanje vozilom bez registarskih oznaka i pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, nekontrolisana vožnja i nekontorlisana brzina, izbacivanje veće PVC kese iz vozila nepoznatog sadržaja, zbog čega je od strane građana i prijavljen Saobraćajno-policijskoj ispostavi), predstavljaju drsko i bezobzirno ponašanje okrivljenog, a usled kog ponašanja je nastupila zabranjena posledica - značajnije ugrožavanje spokojstva i uznemiravanje građana i teže remećenje javnog reda i mira.

Za postojanje krivičnog dela iz člana 344. stav 1. KZ, zahteva se da je remećenje javnog reda i mira takve prirode i intenziteta da se može smatrati težim ili da je okrivljeni svojim radnjama značajnije ugrozio spokojstvo građana, ne samo oštećenih, već i drugih građana, dok je drsko i bezobzirno ponašanje, ono ponašanje koje u znatnoj meri odstupa od uobičajenog remećenja javnog reda i mira, a obuhvata i nasilničke postupke izražene u jačem stepenu prema oštećenima.

Imajući u vidu navedeno, te odredbu člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, u izreci prvostepene pobijane presude navedena su sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja krivičnog dela, tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela. Stoga se neosnovano i u ovom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić