Na osnovu člana 264. u vezi člana 261. ZKP okrivljeni je obavezan da sudu plati na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, te na ime troškova postupka iznos od 33.816,03 dinara, kao i da Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu na ime troškova postupka prethodno isplaćenih iz sredstava budžeta plati iznos od 120.511,89 dinara, a na osnovu člana 258. ZKP oštećeni BB je upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 285/19 od 24.05.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA – advokata Božidara Lekovića, a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 7K br. 551/18 od 25.12.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Božidar Leković, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, te povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) u vezi člana 423. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, uz istovremeni zahtev da se prema okrivljenom odloži izvršenje kazne do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud „neovlašćeno“ izvršio izmenu činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta, tako što je dodao „da je oštećeni prelazio kolovoz sa leve na desnu stranu u pravcu kretanja vozila okrivljenog posmatrano iz ... prema ... i to pod uglom od 30 stepeni u odnosu na poprečnu osu kolovoza“ iako je u optužnom aktu bilo navedeno da okrivljeni „nije mogao da blagovremeno uoči pešaka oštećenog BB... koji se kretao kolovozom ulicom ... u suprotnom smeru u odnosu na smer kretanja vozila okrivljenog, uz levu ivicu kolovoza posmatrano iz ... prema ...“, a na koji način je prekoračio optužbu.

S tim u vezi, branilac u zahtevu ističe i da je navedenom izmenom u činjeničnom opisu krivičnog dela okrivljenom povređeno pravo na odbranu, obzirom da je izmena učinjena u fazi izricanja prvostepene presude, kada okrivljeni više nije imao nikakvu mogućnost da se izjasni o izmenjenom opisu radnji izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, te se dakle zahtevom ukazuje i na povredu odredaba člana 74. ZKP na štetu okrivljenog.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnetoj odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, ili u drugom smislu povećane kriminalne aktivnosti i iskazane volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, u činjeničnom opisu dela, u izreci pobijane presude, izmenjene su samo činjenice i okolnosti koje konkretizuju način na koji se oštećeni BB kretao kritičnom prilikom, odnosno ugao pod kojim se oštećeni kretao u odnosu na kretanje vozila okrivljenog, a koje samim tim nisu pravno relevantne za izmenu identiteta predmetnog krivičnog dela.

Imajući u vidu da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3.u vezi stava 1. KZ, koje mu je optužnim predlogom i stavljeno na teret, te da se izmena činjeničnog opisa dela u izreci pobijane presude u odnosu na optužni akt odnosi samo na precizniji opis kretanja oštećenog kritičnom prilikom, to ova izmena nema onaj značaj koji joj se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pridaje i ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, niti je na ovaj način učinjena povreda odredaba člana 74. ZKP, kako se to neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Neosnovano se istim zahtevom ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da u toku postupka nije sa sigurnošću utvrđeno da je okrivljeni povredio odredbu člana 23. stav 1. ZOBS-a na putevima, a zbog čega je prema stavu branioca na „utvrđeno činjenično stanje morala uslediti i drugačija primena zakona“.

Istovetne navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ove žalbene navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju svoje odluke na strani četiri poslednji stav i petoj strani prvi i drugi stav izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom prekršio odredbu člana 23. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, te zbog čega je pravilna odluka prvostepenog suda da okrivljenog oglasi krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Navedene razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić