U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Dalibora Kolarova, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Kolarova, advokata Predraga Savića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 77/2019 od 20.12.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-184/20 od 10.04.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 29.09.2020. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Kolarova, advokata Predraga Savića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 77/2019 od 20.12.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-184/20 od 10.04.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 77/2019 od 20.12.2019. godine okrivljeni Dalibor Kolarov je oglašen krivim da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 24.02.2019. godine kada je lišen slobode pa nadalje. Istom presudom odlučeno je da se po pravnosnažnosti presude, držaocima vrate predmeti, navedeni u izreci prvostepene presude, koji su tokom postupka privremeno oduzeti zbog nepostojanja razloga za njihovo trajno oduzimanje, a okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka i to da plati iznos od 157.082,11 dinara Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu i da plati sudu na ime paušala iznos od 25.000,00 dinara i 37.947,00 dinara na ime troškova krivičnog postupka, a sve u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni je delimično oslobođen snošenja troškova krivičnog postupka shodno članu 264. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku te troškovi branioca po službenoj dužnosti padaju na teret budžetskih sredstava.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-184/20 od 10.04.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog Dalibora Kolarova i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 77/2019 od 20.12.2019. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dalibora Kolarova, advokat Predrag Savić zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku u vezi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nedozvoljenim dokazima - nalazu i mišljenju veštaka sudske psihijatrije i psihologije. Nezakonitost ovog dokaza se po navodima branioca ogleda u činjenici da veštaci nisu položili zakletvu (iako su bili obavezni da je polože jer nisu stalni sudski veštaci), a osim toga da veštačenje nije povereno stručnoj ustanovi, koja postoji u sedištu prvostepenog suda, jer je organ postupka bio u obavezi da prvobitno naredbom odredi za veštačenje stručnu ustanovu ili državni organ, pa tek ukoliko nisu u mogućnosti da u razumnom roku izvrše potrebno veštačenje sud bi veštačenje mogao poveriti veštacima-fizičkim licima iz člana 114. stav 2. ZKP.

Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi u obrazloženju presude, na strani četiri, pasus treći i strani petoj, pasus prvi i drugi dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Osim toga, obrazlažući navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac ukazuje da je predmetno veštačenje takvog sadržaja i forme da se ne može jasno razdvojiti koji deo veštačenja predstavlja nalaz i mišljenje veštaka sudske psihijatrije, a koji deo nalaz i mišljenje veštaka psihologa, jer zajednički potpisi i pečati veštaka na kraju nalaza i mišljenja ukazuju na činjenicu da je svaki veštak aktivno učestvovao u davanju celog nalaza i mišljenja, što po navodima odbrane predstavlja nezakonit dokaz.

Ovakvi navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti su od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani, a ovo stoga što iz spisa predmeta proizilazi da je Viši javni tužilac u Novom Sadu naredio da se izvrši psihijatrijsko i psihološko veštačenje okrivljenog Dalibora Kolarova i za veštake odredio veštaka neuropsihijatra dr Snežanu Popov i veštaka psihologa Sanju Bukumirović, kojima je odredio zadatak veštačenja i rok u kome su veštaci dužni da dostave svoj nalaz i mišljenje u pismenoj formi. Veštaci su na osnovu uvida u spise i medicinsku dokumentaciju, kao i na osnovu pregleda i psihološkog ispitivanja okrivljenog u Okružnom zatvoru, timski veštačili, dali zajednički nalaz i mišljenje koji su i potpisali.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda obavljeno timsko veštačenje veštaka iz usko povezanih oblasti ne kompromituje takav nalaz i mišljenje, niti utiče na zakonitost istog, pa su navodi branioca okrivljenog da je time učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odbio zahtev za zaštitu zakonitosti kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić