Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 1/21 od 25.03.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu Kž1 18/20 od 16.11.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milan Delić, zbog bitnih povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8) i 9) i stav 2, tačka 1) i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje trećestepenom sudu ili da ukine samo trećestepenu presudu ili da preinači drugostepenu ili trećestepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe, jer delo za koje je optužen nije krivično delo, a da potvrdi prvostepenu presudu.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi, da su pobijanim presudama učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, jer pokušaj krivičnog dela za koje je okrivljeni u ovom krivičnom postupku oglašen krivim uopšte nije ni moguć, jer radnje izvršenja tog krivičnog dela ili ima ili nema, kao i posledice, jer je u pitanju krivično delo činjenja, a da okrivljeni nije mogao da odgovara kao samostalni izvršilac, niti kao saizvršilac, već eventualno kao podstrekač.

Odredbom člana 30. stav 1. KZ, propisano je da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj, a stavom 2. istog člana, propisano je da će se učinilac za pokušaj kazniti kaznom propisanom za krivično delo ili ublaženom kaznom.

Odredbom člana 34. stav 1. KZ, propisano je da ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo, a stavom 2. istog člana, propisano je da ko drugog sa umišljajem podstrekava na izvršenje krivičnog dela čiji je pokušaj po zakonu kažnjiv, a delo ne bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj krivičnog dela.

Odredbom člana 334. stav 2. KZ, propisano je da ko podmetanjem tragova krivičnog dela ili na drugi način izazove pokretanje krivičnog postupka zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti protiv lica za koje zna da nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Okrivljeni AA je u ovom krivičnom postupku oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela lažno prijavljivanje u pokušaju i saizvršilaštvu iz člana 334. stav 2. u vezi člana 30. i 33. KZ, za koje se može izreći kazna zatvora od 5 godina, pa je u smislu odredbe člana 30. stav 1. KZ pokušaj tog krivičnog dela moguć, a izostanak posledice je logičan, jer je krivično delo ostalo u pokušaju.

Iz izreke presude Višeg suda u Nišu Kž1 18/20 od 16.11.2020. godine, proizilazi da okrivljeni AA nije oglašen krivim da je samostalno izvršio krvično delo, već da je krivično delo izvršio zajedno sa NN licem iz čega proizilazi da je delo izvršeno u saizvršilaštvu, kao obliku saučesništva i da se u konkretnom slučaju ne radi o podstrekavanju.

Podstrekavanje kao oblik saučesništva, imajući u vidu odredbu člana 30. stav 2. KZ, koja za pokušaj propisuje mogućnost ublažavanja kazne, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljalo bi težu pravnu kvalifikaciju krivično pravnih radnji okrivljenog AA, jer članom 34. KZ mogućnost ublažavanja kazne nije moguć za taj oblik saučesništva.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da pobijane presude nisu donete uz povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a na način kako se to zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je sud samoinicijativno u izreku presude uneo radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 334. stav 2. KZ-„podmetanjem tragova“ a optužni akt tu radnju nije sadržao, a nije sadržao ni jednu od dve alternativno propisane radnje iz člana 334. KZ, da je umesto reči iz optužnog predloga „a u cilju pokretanja krivičnog postupka protiv svoje bivše supruge oštećene BB“ sud to izmenio i naveo „pokušao da izazove pokretanje krivičnog postupka protiv svoje bivše supruge oštećene BB“ na koji način je okrivljenog oglasio krivim za pokušaj za koji nije bio optužen, kao i da je uneo radnju saizvršilaštva „da je okrivljeni zajedno sa NN licem koje je prethodno angažovao, koje NN lice je po uputstvima okrivljenog u podrumske prostorije oštećene podmetnuo opojnu drogu“ iako optužnim aktom okrivljeni nije bio optužen za saizvršilaštvo, na koji način je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da su potvrda o privremeno oduzetim predmetima, zapisnik o veštačenju, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta i foto-tehnička dokumentacija, po načinu pribavljanja nezakoniti dokazi, jer su pribavljeni na osnovu Naredbe sudije za prethodni postupak KPP Pov 752/17 od 15.06.2017. godine, kojom je naloženo tajno praćenje i snimanje i tajni nadzor komunikacije, a imajući u vidu da krivično delo iz člana 334. KZ nije propisano kao krivično delo u odnosu na koje se mogu primeniti posebne dokazne radnje, na tako izvedenim dokazima ne može se zasnivati presuda, pa je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da u konkretnom slučaju nema objekta krivičnog dela, jer opojna droga koja je podmetnuta ne predstavlja tragove krivičnog dela, već predmet i sredstvo krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude, a trećestepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da drugostepenom presudom optužba nije prekoračena na štetu okrivljenog (strana 2 stav 9 i strana 3 stav 1, 2, 3 i 4 drugostepene presude), da u ovom krivičnom postupku nisu primenjene odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na posebne dokazne radnje (strana 4 stav 4 i strana 5 stav 1 i 2 drugostepene presude) i da podmetanje opojne droge u kući oštećene predstavlja podmetanje tragova, kao i da se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim (strana 4 stav 3 drugostepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknutih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 8) ZKP koje je branilac okrivljenog AA naveo kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, jer navedene bitne povrede u podnetom zahtevu nisu obrazložene.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer navedeno ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                              Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić