Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom nije krivično delo sa obrazloženjem da u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela – od 05.01.2007. godine do 31.08.2007. godine, kako je to navedeno u izreci prvostepene presude, odredbom člana 359. KZ, koja se tada primenjivala nije bilo inkriminisano kao krivično delo ako se nekom od radnji izvršenja tog krivičnog dela pribavi protivpravna imovinska korist pravnom licu, čemu u prilog govori činjenica da je tek Zakonom o izmenama i dopunama KZ objavljenom u „Sl. glasniku RS“, br.72/2009, koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine, izvršena dopuna navedene zakonske odredbe, tako što su iza reči „pribavi sebi ili drugom“, unete reči „fizičkom ili pravnom licu“, na koji način je prema stavu odbrane, zakonodovac priznao da pribavljanje protivpravne imovinske koristi od strane službenog lica za pravno lice ranije nije bilo inkriminisano kao krivično delo, te da je sledstveno iznetom, suprotan stav suda, neprihvatljiv.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 359. stav 1. KZ („Sl. glasnik RS“, 85/2005), koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, krivično delo zloupotreba službenog položaja čini službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog. Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, („Sl. glasniku RS“, 72/2009), koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine, krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, izmenjeno je tako što su iza reči: „službeno“ dodate reči „ili odgovorno“, a iza reči „drugom“ su dodate reči „fizičkom ili pravnom licu“. Zakonom o izmenama i dopunama krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, 121/2012), krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ izmenjeno je samo utoliko što su u delu odredbe stava 1. brisane reči: „ili odgovorno“.

Po nalaženju ovoga suda, i prema Krivičnom zakoniku („Sl. glasnik RS“, br.85/2005), koji je bio na snazi pre 11.09.2009. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.72/2009), kod krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ pod terminom „drugo“ podrazumeva se drugo i fizičko i pravno lice, što je sudska praksa u brojnim odlukama prihvatila i što je citiranim Zakonom o izmenama i dopunama KZ kasnije i precizirano u zakonskom tekstu, zbog čega se navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela pribavljanje imovinske koristi pravnom licu nije bilo predviđeno kao posledica krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ i da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo, ocenjuju kao neosnovani.

Pored iznetog, branilac u zahtevu, dalje, navodi, da je sud propustio da u izreci presude citira blanketne norme – propise koje je okrivljeni u konkretnom slučaju povredio svojim postupanjem, kao i da navede oblik vinosti u odnosu na radnju izvršenja.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Po nalaženju ovoga suda, činjenični opis dela dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to da je okrivljeni kao službeno lice – direktor Privrednog društva „BB“, DOO Niš, u stanju uračunljivosti svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja, PD „EE“ DOO Niš, pribavio imovinsku korist, na taj način što je bez raspisanog tendera i zaključenog ugovora preko PD „EE“ DOO Niš, radno angažovao označena lica da obavljaju poslove na području Poslovnice ..., kojim zaposlenima je PD „EE“DOO Niš, na ime ostvarenih bruto zarada isplatilo ukupno iznos od 1.217.221,41 dinar, po navedenim računima, na osnovu kojih je Privrednom društvu „EE“ uplaćeno ukupno 4.337.911,28 dinara, a sve navedeno iako je okrivljeni znao da je PD okrivljenog GG, angažovao suprotno zakonu i bez zaključenog ugovora, čime je PD „EE“ pribavio imovinsku korist u iznosu od 3.120.698,87 dinara, a na štetu PD „BB“, pri čemu je znao da je njegovo delo zabranjeno, pa je isto hteo.

Sledstveno iznetom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva branioca da delo okrivljenog za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo, jer je u izreci presude opisana radnja izvršenja pribavljanja imovinske koristi iskorišćavanjem službenog položaja kao objektivno obeležje krivičnog dela, kao i direktan umišljaj kao oblik krivice sa kojim je okrivljeni postupao, a činjenica, na koju se u zahtevu odbrane ukazuje, da je u opisu krivičnog dela izostao materijalnopravni propis koji je povređen inkriminisanim radnjama okrivljenog, u konkretnom slučaju nije od uticaja na postojanje krivičnog dela.

Naime, krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ može, ali ne mora biti blanketnog karaktera. U konkretnom slučaju u činjeničnom opisu dela u izreci presude radnje okrivljenog kao službenog lica – direktora navedenog privrednog društva su jasno i detaljno određene i sastoje se u tome što je okrivljeni iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja pribavio imovinsku korist drugom pravnom licu i učinio štetu oštećenom PD, na način bliže opisan u izreci presude – bez tendera i bez ugovora, koje radnje nisu preduzete u skladu sa interesima i ciljevima službe koju okrivljeni vrši, već radi ostvarivanja interesa drugog lica, pa je samim tim postupanje okrivljenog protivpravno i predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za čije postojanje u činjeničnom opisu dela u izreci presude nije bilo neophodno navesti koji blanketni propis je okrivljeni kao izvršilac krivičnog dela prekršio.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje na nerazumljivost izreke prvostepene presude navodima da u činjeničnom opisu dela nije konkretizovano iskorišćavanje službenog položaja i ovlašćenja od strane okrivljenog, jer neraspisivanje tendera i nezaključivanje ugovora, samo po sebi ne može biti radnja izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, pri čemu u izreci nije opredeljeno ni to kome je i na koji način okrivljeni pribavio imovinsku korist, odnosno pričinio štetu. Iznetim navodima zahteva po oceni ovoga suda branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Prema navodima zahteva izreka pravnosnažne presude je protivrečna razlozima presude u delu koji se odnosi na visinu pribavljene imovinske koristi što predstavlja povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja je prema stavu branioca učinjena i drugostepenom presudom time što se Apelacioni sud u Nišu u svojoj odluci nije sadržajno i analitički bavio žalbenim navodima odbrane, već se samo načelnim stavovima saglasio sa svim činjeničnim i pravnim nepravilnostima u prvostepenoj presudi.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac dalje ističe da optužnica po kojoj je vođen predmetni krivični postupak nije prošla kontrolu suda, čime je onemogućeno da se u istoj otklone nedostaci, kojim navodima, po nalaženju ovoga suda, branilac ukazuje na povrede procesnih odredbi iz člana 335 – 337 ZKP, koje se tiču dostavljanja optužnice okrivljenom na odgovor i ispitivanje optužnice od strane suda.

Pored izloženog, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da radnje opisane u osuđujućem i oslobađajućem delu pravnosnažne presude predstavljaju celinu i prate usmeno dogovaranje okrivljenih AA i GG, kao i delatnost ostalih okrivljenih, tako da je okrivljeni AA, predmetno krivično delo mogao izvršiti samo u saradnji, odnosno u dogovoru sa ostalim okrivljenima, te da sledstveno iznetom u njegovim radnjama nema krivičnog dela kao što ga nema ni kod ostalih okrivljenih koji su pravnosnažnom presudom oslobođeni od optužbe u vezi sa čim branilac polemiše sa stavovima suda iznetim u oslobađajućem delu presude, iznoseći sopstvene zaključke da okrivljeni nije postupao nezakonito i da neraspisivanje tendera i nezaključivanje ugovora nije imalo za posledicu pribavljanje koristi drugom pravnom licu. Vinost okrivljenog se, prema stavu odbrane, nije mogla ceniti u odnosu na obavezno raspisivanje tendera i zaključivanje ugovora između navedenih privrednih društava, s obzirom na to da iz dokumentacije koja je pratila račune o isplati angažovanih radnika proizlazi da su poslovi po ispostavljenim fakturama bili obavljeni, a da od strane službe oštećenog preduzeća koje je vršilo kontrolu navedenih računa okrivljenom nije stavljena bilo kakva primedba u pogledu iznosa označenih u predmetnim fakturama, te da se stoga i ne može smatrati da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem. Prema stavu odbrane, okrivljeni je postupao u pravnoj zabludi jer je bio u uverenju da se radi o nabavci male vrednosti.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza u toku postupka i činjenične zaključke suda vezano za postojanje krivičnog dela i krivice okrivljenog iznoseći sopstveno viđenje kritičnog događaja na osnovu koga izvodi svoj činjenični zaključak da je okrivljeni postupao u pravnoj zabludi, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2), člana 335-337 i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić