Istom presudom, okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka, a u korist budžetskih sredstava suda, uplati iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 br.5/21 od 10.05.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, te branioca okrivljenog AA – advokata Ivana Ćalovića i branioca okrivljenog BB – advokata Radeta Jevtića, a presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije K-Po4. 45/20 od 19.02.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Ivan Ćalović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1). ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da bude obavešten o sednici veća, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude ne mogu podvesti pod odredbu člana 366. stav 1. KZ, obzirom da je krivično delo trgovina uticajem svršeno primanjem nagrade ili druge koristi da bi se korišćenjem službenog položaja ili uticaja posredovalo kod službenog lica da izvrši ili ne izvrši neku službenu radnju, te je, da bi se ostvarili svi elementi bića ovog krivičnog dela, neophodno da su radnje traženja poklona i davanja poklona prethodile nedozvoljenim radnjama službenog lica, a što prema stavu branioca u konkretnom slučaju sud nije utvrdio izrekom presude, obzirom da navodna radnja davanja poklona kod okrivljenog sledi nakon što je službeno lice izvršilo službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti, a što automatski prema stavu branioca isključuje postojanje predmetnog krivičnog dela.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, iste navode – da krivično delo trgovina uticajem u pomaganju iz člana 366. stav 4. KZ postoji samo kada je poklon dat pre ili u toku izvršenja krivičnog dela, a ne i nakon izvršenja, branioci okrivljenih isticali su i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu, koji je kao drugostepeni postupao u konkretnom slučaju, pa kako je Apelacioni sud u Kragujevcu ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 7 stav treći i četvrti svoje odluke izneo jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 366. stav 4. KZ, čini onaj ko drugom neposredno ili preko trećeg lica obeća, ponudi ili da poklon ili kakvu drugu korist da koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti, a prema izreci prvostepene presude, sada pokojni VV primio je novac u iznosu od 50.000,00 dinara od okrivljenog BB, a preko okrivljenog AA, radi uticaja na GG kako bi se znatno umanjili troškovi investitora – okrivljenog BB, jer je posao kabliranja dalekovoda sproveden bez idejnog projekta. Stoga u radnjama okrivljenog AA stoje svi bitni elementi krivičnog dela trgovina uticajem pomaganjem iz člana 366. stav 4. u vezi člana 35. KZ, zbog kog je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, pri čemu momenat davanja poklona nije od uticaja na postojanje ovog krivičnog dela, obzirom da zakon ne pravi razliku u pogledu momenta davanja poklona kod ovog krivičnog dela, kao što je to u slučaju krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 4. KZ, gde primanje poklona nakon izvršenja radnje izvršenja krivičnog dela predstavlja privilegovani oblik tog krivičnog dela.

Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Isti zahtev je u ostalom delu odbačen kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima. Međutim u obrazloženju podnetog zahteva ne navodi zbog čega smatra da je pobijanom odlukom učinjena ova povreda odredaba krivičnog postupka, odnosno ne ukazuje na kom se to eventualno nedozvoljenom dokazu zasniva pobijana presuda, već s tim u vezi osporava verodostojnost prepisa telefonskih razgovora na kojima je glas navodno okrivljenog AA isticanjem da sud u toku postupka nije izveo dokaz veštačenjem od strane veštaka odgovarajuće struke, radi utvrđivanja identiteta lica koje je vodilo sporne telefonske razgovore kao i ocenu suda da je na audio snimcima glas navodno okrivljenog AA. Kako se ovim navodima u suštini osporava ocena dokaza data od strane prvostepenog suda, iz kog razloga nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Istim zahtevom, branilac osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da drugostepeni sud pogrešno utvrđuje postojanje uticaja pokojnog VV na svedoka GG, obzirom da su bili zaposleni u dve odvojene firme i da između njih nije postojao odnos nadređenosti, izvodeći sopstveni zaključak da je svedok GG nezavisno od uticaja VV izršila protivpravnu radnju, iznoseći svoj lični stav da ove činjenice isključuju postojanje predmetnog krivičnog dela i upućuju na krivično delo zloupotreba službenog položaja ili primanje mita.

Najzad, branilac u zahtevu ističe da je odredbama člana 366. stav 7. KZ propisano da će se imovinska korist stečena ovim krivičnim delom oduzeti od okrivljenog, te da u izreci prvostepene i drugostepene odluke od okrivljenog nije oduzeta imovinska korist, niti je u obrazloženju presude navedeno iz kog razloga sud nije postupio po ovoj imperativnoj normi Krivičnog zakonika, kojim navodima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisani su razlozi zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, pa kako ovom odredbom nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić