Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 921/23 od 18.04.2024. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4. 39/2023 od 06.09.2023. godine je preinačena samo u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog AA za produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci dok je u preostalom delu žalba odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Jelena Vujović Mirković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na tereti ili izrekne mu blažu krivičnu sankciju ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima. Kao nezakonit dokaz branilac označava naredbe za tajno praćenje i snimanje Kpp. Pov-Po4 90/18 od 04.09.2018. godine i Kpp.Pov-Po4 110/2018 od 05.10.2018. godine i snimke koji su izvedeni na glavnom pretresu. Po pitanju nezakonitosti naredbi za tajno praćenje i snimanje, branilac navodi da su iste donete u smislu odredaba članova 167. i 166. ZKP iako je navedenim odredbama regulilisana posebna dokazna radnja tajni nadzor komunikacije, a konkretne naredbe se odnose na posebnu dokaznu radnju tajno praćenje i snimanje, pri tom naredbe nemaju obrazloženje, niti sadrže razloge koji opravdavaju preduzimanje ove mere i donošenje predmetnih naredbi, te tako nezakonito sastavljene bile su i nepodobne za primenu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani i isti su već bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 3. pasus 5, strani 4. i strana 5. pasus 1, 2 i 3 obrazloženja presude, koje ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na taj način što je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. Krivičnog zakonika iako se u konkretnom slučaju, po navodima branioca, radi o krivičnom delu primanje mita iz člana 367. stav 4. Krivičnog zakonika, jer je okrivljeni već izvršio službene radnje koje su bile u okviru njegove dužnosti – pregledao putne isprave pre nego što je primio korist.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani i isti su bili već predmet ocene drugostepenog suda koji je dao dovoljne i jasne razloge na strani 5. pasus 4. i strani 6. pasus 1. obrazloženja presude, koje ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2 tačka 1) ZKP, naveo da su nezakoniti snimci sačinjeni na osnovu napred osporenih naredbi za tajno praćenje i snimanje, pri čemu se nezakonitost ovih snimaka ogleda u činjenici da je sudija van glavnog pretresa, samoinicijativno i samostalno prebacila snimke sa CD-a na USB, te obavila radnju za koju nije stručna, niti ovlašćena, a tom prebacivanju niko nije prisustvovao, te odbrana sumnja da li se zaista radi o autentičnim snimcima dostavljenim od strane tužilaštva kao dokaz pribavljen primenom posebnih radnji.

Napred iznetim navodima kojima branilac osporava način reprodukovanja snimka suštinski osporava sadržinu samog snimka jer smatra da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li ono što se nalazi na USB je zaista ono što se nalazi na disku, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Imajući u vidu odluku ovog suda, a krećući se u okviru pravca i obima pobijanja u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, odluka Vrhovnog kasacionog suda Kzz 792/16 od 06.07.2016. godine nije od uticaja na drugačiju odluku suda.

Osim toga branilac je u podnetom zahtevu naveo da je sud učinio povredu zakona i time što je odbio dokazne predloge odbrane koji su bili neophodni za pravilno utvrđenje činjeničnog stanja, čime faktički ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 395. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako numerisane povrede zakona, branilac navodi da u konkretnom slučaju nije izvršena individualizacija kazne, te da sud prilikom preinačavanja kazne nije uzeo u obzir sve olakšavajuće okolnosti, posebno zalaganje okrivljenog u službi kojom prilikom je u akcijama na Kosovu i Metohiji dva puta ranjavan, zdravstvene probleme okrivljenog koji kreću od tog perioda, okolnosti koje se odnose na ličnost okrivljenog i njegovo zalaganje u službi, kao i činjenicu da je okrivljeni teško bolestan i isti do sada nije osuđivan, niti se protiv njega do sada vodio krivični postupak, kojim navodima branilac suštinski ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 395. ZKP, člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                            Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković