Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog A.R., zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.R., advokata Z.B., podnetom protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Kragujevcu Kž1 251/2015 od 02.06.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 13.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.R., advokata Z.B., podnet protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Kragujevcu Kž1 251/2015 od 02.06.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 251/2015 od 02.06.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu, okrivljenog A.R. i njegovog branioca i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 2260/2013 od 27.11.2014. godine kojom je okrivljeni zbog dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci je potvrđena.

Protiv te presude zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog A.R., advokat Z.B., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 439. tač. 1. i 3. ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP (očiglednom omaškom u pisanju u zahtevu je ova povreda označena kao povreda iz člana 438. stav 2. tačka 12. ZKP), člana 128, člana 130. stav 2. i člana 402. ZKP i zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP u vezi članova 32. i 33. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljeniog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.R., advokata Z.B. je nedozvoljen.

Prema odredbi člana 484. ZKP koja propisuje sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti, u zahtevu se mora navesti razlog za podnošenje propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, odnosno mora se navesti da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1), primene ''neustavnog zakona'' (tačka 2) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3).

Dakle, odredbom člana 484. ZKP predviđeno je da u zahtevu za zaštitu zakonitosti moraju biti navedeni razlozi za podnošenje zahteva, a koji su propisani u članu 485. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog je u zahtevu kao razlog podnošenja istoga samo formalno označio da je navedenom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 1. i tačka 3. ZKP, zbog kojih povreda zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, ne obrazlažući ove povrede na način kojim bi se ukazalo da je krivični zakon povređen u pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, te da li je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, a iz obrazloženja zahteva i navoda da je sud zaključak o postojanju krivičnog dela u pitanju i krivice okrivljenog zasnovao isključivo na iskazu oštećene i na međosobno kontradiktornim iskazima svedoka koji su sa oštećenom u bliskom srodstvu kao i na iskazu svedoka P.K., prvog komšije oštećene, kao i navoda da veštak koji je dao nalaz i mišljenje o vrsti, kvalifikaciji mehanizma nastanka telesnih povreda kod oštećene nije neposredno saslušan na glavnom pretresu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da se pobijana presuda suštinski pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnih dela u pitanju.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Kako su, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljen okrivljenom, preko branioca – član 439. tačka 1. i tačka 3. ZKP, a suštinski se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što predstavlja nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljenim.

Takođe je ovaj sud podneti zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim i u delu kojim se pravnosnažna presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i zbog povrede odredbi članova 128, 130. stav 2. i 402. ZKP, a shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Osim toga, odredbom člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Dakle, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili ugrožavanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3. ZKP) ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i shodno odredbi člana 484. ZKP takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti.

Kako okrivljeni preko svog branioca uz podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti u delu u kome se pravnosnažne presude pobijaju iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP i ukazuje da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje, nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. i tačka 3. u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                 Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                       Dragiša Đorđević,s.r.