Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 br.73/23 od 06.06.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA - advokata Demira Crnovršanina i branioca okrivljenog BB – advokata Rešada Plojovića, a presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K br.639/20 od 10.02.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA - advokat Demir Crnovršanin, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog BB – advokat Rešad Plojović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtevi su neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branioci okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da su nižestepenim presudama povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, obzirom da je od odlaska u penziju poslednjeg javnog tužioca Nermina Koškovca Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru bez lica koje obavlja funkciju javnog tužioca i da se od 2018. godine imenuju samo rukovodioci navedenog organa, a zbog čega prema stavu branioca u skladu sa članom 31. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu taj organ ne može da vrši svoju nadležnost, te je „Republičko javno tužilaštvo moralo da prenese nadležnost na neko drugo tužilaštvo, pa kako je optužni predlog podnet od strane zamenika Osnovnog javnog tužilaštva koji nije nosilac nadležnosti tog tužilaštva, to je optužni predlog podnet od strane neovlašćenog lica.“

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, na istu povredu zakona, sa istovetnim obrazloženjem, odbrana okrivljenih ukazivala je i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome na strani 6, stav četvrti, peti i šesti i strani 7, stav prvi i drugi obrazloženja svoje odluke, izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Pored toga, iz spisa predmeta proizilazi da je optužni predlog Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru Kt br.696/19 – Kto br.533/20 od 20.11.2020. godine podnet od strane zamenika Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru Mire Puzović, koja je na glavnom pretresu i zastupala optužbu.

Odredbom člana 11. tačka 1. tada važećeg Zakona o javnom tužilaštvu, propisano je da je „javnotužilačka funkcija“ funkcija javnog tužioca i funkcija zamenika javnog tužioca („Službeni glasnik RS“, broj 116/2008 ... 63/2016 US), dakle javni tužilac i zamenik javnog tužioca su ovlašćeni da podignu i zastupaju optužbu u smislu člana 43. stav 2. tačka 5) ZKP i da vrše druga prava i dužnosti radi gonjenja učinilaca krivičnih dela.

Shodno iznetom, u vreme podnošenja i zastupanja optužnog akta, zamenik Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru bio je ovlašćeni tužilac za postupanje po istom, te su neosnovani suprotni navodi izloženi u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Neosnovano se istim zahtevima ističe i da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te da se presude zasnivaju na dokazu na kojem se ne mogu zasnovati – na veštačenju od strane Biroa za veštačenje STM Čačak od 21.05.2019. godine. S tim u vezi, u oba zahteva se navodi da u registru stalnih sudskih veštaka pri Ministarstvu pravde ne postoji Biro za veštačenje STM Čačak kao registrovano pravno lice, te je prema stavu branioca očigledno da se radi o nezakonitom dokazu, koji mora biti izdvojen iz spisa predmeta.

Ni ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane, obzirom da su branioci okrivljenih i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude ukazivali na istu povredu zakona, sa istovetnim obrazloženjem, pa kako je drugostepeni sud ove žalbene navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 5, stav treći obrazloženja svoje odluke izneo dovoljne i jasne razloge, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge i upućuje, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, uz naglašavanje da se presuda zapravo zasniva na nalazu veštaka Dragana Davidovića koji se nalazi na spisku stalnih sudskih veštaka.

U vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, u podnetim zahtevima ističe se i da je samo veštačenje u konkretnom slučaju pribavljeno suprotno odredbi člana 123. ZKP, obzirom da okrivljeni nisu imali mogućnost da učestvuju u samom veštačenju, odnosno zbog toga što nalaz i mišljenje veštaka nikada nije uručen okrivljenima.

Ni ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je sudski veštak Dragan Davidović dao svoj iskaz na glavnom pretresu održanom dana 30.05.2022. godine, na kom je odgovarao na pitanja okrivljenog BB i branioca okrivljenog AA – advokata Demira Crnovršanina, pa kako su okrivljeni i njihovi branioci očigledno upoznati sa nalazom veštaka i na ovom glavnom pretresu su mogli izneti svoje primedbe u vezi sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka, to je očigledno da nižestepene presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetim zahtevima.

Najzad, neosnovani su i navodi izloženi u zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. S tim u vezi, u oba zahteva ističe se da delo zbog kojih su okrivljeni oglašeni krivim nije krivično delo, obzirom da ni u optužnom predlogu a ni u izreci presude nije naznačen oblik krivice – da su okrivljeni hteli izvršenje krivičnog dela.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani iz sledećih razloga:

Krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ čini onaj ko dovođenjem u zabludu navede nadležni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi štogod neisitinito, što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju.

Prema dispozitivu optužnog akta i izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA i BB su kritičnom prilikom, po prethodnom dogovoru, sa umišljajem, u stanju uračunljivosti, pri tome svesni da je njihovo delo zabranjeno, pokušali da navedu službena lica SPI Novi Pazar da sačine zapisnik o saobraćajnoj nezgodi neistinitog sadržaja, koji će kasnije služiti kao dokaz u pravnom saobraćaju, da se navodno dogodila saobraćajna nezgoda na parking mestu kod hale „...“ na način opisan u izreci prvostepene presude, sa ciljem da isceniraju saobraćajnu nezgodu sa materijalnom štetom, da bi istu naplatili kod osiguravajućeg društva, iako se ista nije dogodila.

Kako je, dakle, u konkretnom slučaju, u činjeničnom opisu krivičnog dela datom i u optužnom aktu javnog tužioca, i utvrđenom u izreci pobijane pravnosnažne presude, subjektivno obeležje krivičnog dela – krivica okrivljenih, jasno opisana, obzirom da je navedeno da su bili uračunljivi i da su postupali sa umišljajem, te da su bili svesni svoga dela, sa ciljem da isceniraju saobraćajnu nezgodu sa materijalnom štetom kako bi istu naplatili kod osiguravajućeg društva iako se ista nije dogodila (te su dakle očigledno hteli izvršenje predmetnog krivičnog dela), to se kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ističe da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i da u optužnom aktu i izreci presude nije potpuno naznačen oblik krivice okrivljenih. Stoga su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                           Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić