Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA, advokat Ljiljana Živković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, a pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili drugom veću višeg suda ili prvostepenom sudu, ali drugom sudiji.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene u podnetom zahtevu ističe da prvostepeni sud u presudi nije naveo subjektivni element, za čije postojanje, pored ostalih bitnih elemenata krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom, je neophodno da je učinilac radnju izvršenja preduzeo sa direktnim umišljajem, a prvostepeni sud u izreci nije naveo okolnosti, koje se tiču upravo tog subjektivnog odnosa okrivljene prema radnji izvršenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da je: u vreme i u mestu bliže opisanom u izreci presude, pretnjom da će napasti na život ili telo i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozila spokojstvo člana svoje porodice, svog bivšeg supruga, oštećenog BB, pri čemu je mogla da shvati značaj svog dela i mogla da upravlja svojim postupcima, uputila mu uvredljive reči i pretnje (bliže opredeljene u izreci presude), pri tom mu pokazala i srednji prst desne šake, iako je bila svesna svog dela, htela njegovo izvršenja i bila svesna da je njeno delo zabranjeno, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljene AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, i to kako objektivna tako i subjektivna obeležja navedenog dela, za koje je pravnosnažno oglašena krivom.

Shodno iznetom, suprotni navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člna 439. tačka 1) ZKP od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljene u ostalom delu zahteva ističe da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, budući da je ista nerazumljiva i ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, da sud u obrazloženju presude ne navodi da li je okrivljena AA krivično delo učinila sa umišljajem svesna svoga dela i htela njihovo izvršenje, da presuda ne sadrži oblik vinost, odnosno da je potpuno izostao zaključak suda o subjektivnom odnosu okrivljene prema radnjma izvršenja krivičnog dela. Pored navedenog, u zahtevu se navodi da izreka prvostepene presude ne upućuje na zaključak da su ostvareni svi elementi krivičnog dela i da izreka opisuje nepotpuno realizovano biće krivičnog dela, čime branilac ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Takođe, branilac u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje i da se iz presude osnovnog i višeg suda može zaključiti da ne postoji ni jedan dokaz na osnovu kojeg bi se utvrdilo da je navedena radnja kod oštećenog izazvala osećaj ugroženosti spokojstva i telesnog integriteta, da sud ni na jedan način nije utvrdio da je navedena radnja izazvala osećaj ugroženosti, odnosno da u sprovedenom prvostepenom postupku nije utvrđeno sa stepenom izvesnosti da je okrivljena izvršila delo koje joj se stavlja na teret, niti je izvedenim dokazima utvrđeno da u radnjama okrivljene ima elemenata navedenog krivičnog dela i da su nižestepeni sudovi svoje odluke doneli bez ikakvih dokaza i da nisu cenili dokaze koji idu u korist okrivljene, čime u suštini branilac okrivljene ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljene u zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 16. ZKP.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, povreda zakona iz člana 16. ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić