Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Siniše Keserića drugostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, navodima da su u donošenju te presude učestvovale sudije Višeg suda u Novom Sadu i to: Tatjana Šunjka kao predsednik veća i Tatjana Đurašković i Biljana Delić, kao članovi veća, koje su u istom svojstvu donele odluke, u kojima je odlučivano o žalbama branioca okrivljenog AA na rešenja o produženju pritvora i to poslednji put nakon donošenja prvostepene osuđujuće presude od 05.02.2021. godine.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Višeg suda u Novom Sadu Kž1 73/21 od 20.04.2021. godine doneta u veću sastavljenom od sudija Tatjane Šunjke, kao predsednika veća, Tatjane Đurašković i Biljane Delić, kao članova veća.

Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da su rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kž2 1034/20 od 27.01.2021. godine i Kž2 191/21 od 02.03.2021. godine doneta u veću sastavljenom od sudija Šunjka Tatjane, kao predsednika veća i sudija Biljane Delić i Tatjane Đurašković, kao članova veća, a rešenje Višeg suda u Novom Sadu Kž2 142/21 od 17.02.2021. godine je doneto u veću sastavljenom od sudija Biljane Delić, kao predsednika veća i sudija Šunjka Tatjane i Tatjane Đurašković, kao članova veća.

Rešenjima Višeg suda u Novom Sadu, Kž2 1034/20 od 27.01.2021. godine i Kž2 142/21 od 17.02.2021. godine je odlučivano po žalbama na rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu, kojima je prema okrivljenom AA produžavan pritvor pre donošenja prvostepene presude, a rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kž2 191/21 od 02.03.2021. godine je odlučivano po žalbi na rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu, kojima je prema okrivljenom AA produžen pritvor nakon izricanja prvostepene presude.

Iz obrazloženja rešenja Kž2 1034/20 od 27.01.2021. godine i Kž2 142/21 od 17.02.2021. godine Višeg suda u Novom Sadu proizilazi da je i po stavu žalbenog veća okrivljeni opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo nasilje u prodici prema svojoj supruzi sa kojom živi u zajedničkom domaćinstvu, da stanje u spisu predmeta ukazuje na to da su duži vremenski period poremećeni odnosi između okrivljenog i oštećene, kao i da je oštećena izjavila da se plaši za svoju bezbednost, te je pravilno prvostpeni sud u vreme donošenja pobijanog rešenja zaključio da sve navedene okolnosti imaju karakter osobitih okolnosti i kao takve ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni u slučaju da se nađe na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo za koje je opravdano sumnjiv, iz kog razloga je njegovo zadržavanje u pritvoru po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP i po stavu žalbenog veća bilo nužno i opravdano.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim (tačka 1), 2) i 3) ili kada je imao određene procesne uloge u tom istom predmetu (tačka 4) ... ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak) – odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeća u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristranosti sudije.

Odlučivanje o pritvoru, kao najstrožijoj meri obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema odredbama člana 210. do 216. ZKP podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u okviru kojih razloga spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo.

Kriterijumi za ocenu nepristrasnosti sudije prilikom odlučivanja, obuhvataju subjektivni test nepristrasnosti, koji pretpostavlja ličnu nepristrasnost sudije, dok se ne dokaže suprotno i objektivni test nepristranosti, kod koga se utvrđuje postojanje ili utvrđivanje činjenica koje mogu izazvati dilemu o nepristrasnosti suda, sasvim odvojeno od ličnog ponašanja bilo kog od članova sudskog veća i obuhvata i situacije funkcionalne prirode pri obavljanju različitih službenih funkcija.

U slučaju da je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre učešća u donošenju presude u istom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, postoji opravdana bojazan da taj sudija nije nepristrasan, a stepen njegove nepristrasnosti se ceni u skladu sa obimom i prirodom ranije donetih odluka.

Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je posebno imao u vidu relevantne odluke Evropskog suda za ljudska prava, prema kojima se ne može uvek smatrati da činjenica da je sudija u krivičnom postupku i pre suđenja u pojedinom predmetu donosio odluke, uključujući i odluke o pritvoru, opravdava strah da nije nepristrasan, te da je ono što je bitno opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije stav 30, Nortier protiv Holandije stav 33, Sainte Marie protiv Francuske stav 32. i Dragojević protiv Hrvatske stav 114. do 118.) a da se u svakom predmetu, posebno ceni kao relevatno pitanje, u kojoj je meri sudija cenio okolnosti predmeta i krivičnu odgovornost, odnosno pitanje krivice, kada je odlučivao o pritvoru (na primer u predmetu Jasinski protiv Poljske stav 54. do 58. u kojem je utvrđeno da sud nije učinio povredu člana 6. stav 1. Konvencije, dok je u predmetu Romenskiy protiv Rusije stav 28. do 30. Evropski sud za ljudska prava utvrdio povredu člana 6. stav 1. Konvencije).

Pitanje mere i odluke o pritvoru posebno je razjašnjeno u pitanju Haushildt protiv Danske u kome je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u slučaju funkcionalnog postupanja sudije u različitim fazama postupka i donošenja odluka koje su se, između ostalog ticale produženja pritvora. Između ostalog, u ovoj odluci je navedeno da je prema domaćem zakonodavstvu, sudija odlučujući o pritvoru, morao da ceni da postoji „posebno potvrđena sumnja“ da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, te da je značenje ovog izraza zvanično objašnjeno u smislu da sudija mora biti uveren da postoji „vrlo visok stepen jasnoće“ po pitanju krivice (stav 34. do 35), i da stoga razlika između pitanja koje sudija mora da reši prilikom odlučivanja o pritvoru, vezano za krivicu i pitanja o kojima će morati da odluči prilikom presuđenja, postaje nejasna, zbog čega je Evropski sud za ljudska prava i utvrdio da je pitanje nepristrasnosti suda moglo da pobudi sumnju, te da u datom slučaju postoje posebne okolnosti koje su dovele do zaključka da postoji povreda člana 6. stav 1. Konvencije.

Iz navedenog jasno proizilazi da je, u svakom pojedinačnom predmetu relevantno pitanje, u kojoj meri je sudija cenio okolnosti predmeta i krivicu okrivljenog kada je odlučivao o pritvoru. Pitanje pristranosti sudije u vezi sa njegovim prethodnim učestvovanjem u postupku, vezano za protek vremena od prethodnog postupanja u istom postupku, nije samo po sebi dodatna mera zaštite od pristranosti (Davidsons i Savins protiv Latvije stav 57.), jer nepristranost sudije u svakom posebnom slučaju mora biti objektivno ispitana.

U konkretnom slučaju u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, najvažnije pitanje je ono vezano za upuštanje veća drugostepenog suda u ocenu krivice okrivljenog.

Članom 2. tačka 18. ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19. istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Prema odredbi člana 211. stav 1. ZKP pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinio krivično delo, a koji stepen sumnje se ne menja u zakonskim odredbama vezanim za pritvor, nakon podizanja optužnice.

U obrazloženjima dva od tri rešenja Višeg suda u Novom Sadu, u čijim donošenjima su učestvovale sudije Tatjana Šunjka, Delić Biljana i Đurašković Tatjana, obrazloženo je postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni AA izvršio krivično delo nasilje u porodici prema svojoj supruzi sa kojom živi u zajedničkom domaćinstvu, da su u dužem vremenskom periodu poremećeni odnosi između okrivljenog i oštećene, da je oštećena izjavila da se boji za svoju bezbednost, što znači da je postojanje opravdanje sumnje opisano na relativno detaljan način, a koji oblik sumnje je veći od postojanja osnovane sumnje, čije postojanje je neophodno, ali i dovoljno prilikom odlučivanja o pritvoru.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sudije Tatjana Šunjka, Biljana Delić i Tatjana Đurašković su obrazlažući postojanje opravdane sumnje u rešenjima o produženju pritvora okrivljenom AA, izrazili visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog i to u većoj meri nego što je to neopohodno za donošenje odluke o pritvoru.

Utvrđenje postojanja opravdane sumnje podrazumeva da su sudije Tatjana Šunjka, Biljana Delić i Tatjana Đurašković ocenile da postoji skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju, a opravdana sumnja predstavlja kvalitet sumnje koji opravdava podizanje optužbe, pa se utvrđenje postojanja takvog kvaliteta sumnje kod određenog sudije može upodobiti procesnoj ulozi sudije prilikom potvrđivanja optužnice, koja procesna uloga predstavlja osnov za obavezno izuzeće propisano odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iako je sudija po zakonu i u skladu sa svojom funkcijom, dužan da održi poverenje u svoju nezavisnosti i nepristrasnost, formirano predubeđenje tih sudija koji su o pritvoru protiv okrivljenog odlučivale više puta, jeste takvog kvaliteta da predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, zbog čega je u konkretnom slučaju nepristranost funkcionalne prirode sudija Tatjana Šunjka, Biljana Delić i Tatjana Đurašković, dovedena u pitanje, pa su ispunjeni razlozi za obavezno izuzeće ovih sudija u postupku odlučivanja po žalbi na prvostepenu presudu.

Sudije Tatjana Šunjka, Biljana Delić i Tatjana Đurašković, u konkretnom slučaju, nisu izuzete prilikom donošenja drugostepene presude, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu član 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava (Fey protiv Austrije, Sainte Marie protiv Francuske, Nortier protiv Holandije, Haushildt protiv Danske, Davidsons i Savins protiv Latvije, Dragojević protiv Hrvatske, Jasinski protiv Poljske i Romenskiy protiv Rusije), kao i stavove izražene u odlukama Ustavnog suda Srbije Už 4461/10 od 30.01.2014. godine i Už 12021/17 od 04.01.2020. godine i Vrhovnog kasacionog suda Kzz Rz 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine, Kzz 236/2021 od 11.03.2021. godine i KZZ OK 6/2021 od 22.04.2021.godine, drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Siniše Keserića, kao osnovan i predmet vratio Višem sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku, a imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                           Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić