Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene V.Z. – advokat N.K. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celini presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 142/16 od 02.03.2016. godine tako što će okrivljenu V.Z. osloboditi od optužbe za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ po osnovu člana 19. KZ ili tako što će okrivljenoj izreći uslovnu osudu ili da ukine navedenu presudu u celini i predmet vrati Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljene kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da su nižestepeni sudovi pogrešno radnje okrivljene pravno kvalifikovali kao krivično delo ubistvo na mah iz člana 115. KZ i oglasili je krivom za ovo krivično delo, obzirom da pogrešno nalaze da je napad pokojnog oštećenog D.M. prestao, jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je kritičnom prilikom pokojni oštećeni bez povoda i protivpravno napao okrivljenu, naneo joj lake telesne povrede i zatim krenuo po sekiru, uz pretnju „idem po sekiru, sve ću vas pobiti“, da bi ga potom okrivljena u stanju jake razdraženosti i prepasti izazvane napadom i pretnjom koju je doživela kao stvarnu, ozbiljnu i moguću, odbijajući istovremeni protivpravni napad dok je isti trajao, lišila života u nužnoj odbrani iz straha za sopstveni život i život svojih roditelja, zbog čega je po mišljenju odbrane okrivljenu iz razloga jer je delovala u nužnoj odbrani trebalo osloboditi od optužbe. Dalje je navedeno da ukoliko se to ne prihvati okrivljenu bi trebalo eventualno oglasiti krivom za krivično delo ubistvo u prekoračenju granica nužne odbrane iz člana 113. KZ u vezi sa članom 19. stav 3. KZ usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom i osloboditi je od kazne imajući u vidu brojne olakšavajuće okolnosti na njenoj strani ili bi se u konkretnom slučaju po mišljenju odbrane eventualno moglo raditi o putativnoj nužnoj odbrani, a što sve u bitnom po nalaženju ovoga suda predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i sopstevnu ocenu dokaza u pravnosnažnim odlukama.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a da se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenoj i njenom braniocu, zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljene u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti navodi da su u pobijanim presudama razlozi o odlučnim činjenicama u znatnoj meri nejasni i protivrečni, obzirom da ostaje nerazumljivo i protivrečno da li je okrivljena kritičnom prilikom bila u stanju jake razdraženosti ili u stanju prepasti izazvane napadom, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu, to je i u ovom delu zahtev branioca okrivljene ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene V.Z. - advokata N.K., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                 Nevenka Važić,s.r.