Branilac okrivljenog AA, advokat Darko Petričević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv drugostepene odluke, ali iz obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da pobija oba pravnosnažna rešenja, kojima je odlučivano o troškovima krivičnog postupka, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijano drugostepeno rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da pobijano rešenje preinači, usvoji žalbu okrivljenog i branioca tako što će troškove postupka koji se pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu vodio u predmetu pod brojem K.br.10279/10 odrediti da padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2. ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2. ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je veće Trećeg osnovnog suda u Beogradu povredilo odredbu člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP odbacivanjem žalbe advokata Darka Petričevića, koji je postupao kao branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA, te da je okrivljenom uskraćeno pravo na stručnu odbranu i da smatra da se angažovanje branioca po službenoj dužnosti proteže do pravnosnažnosti svih odluka iz istog osnovnog predmeta koji se pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu vodio pod brojem K. 10279/10, a ne samo do pravnosnažnosti presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a veće Trećeg osnovnog suda u Beogradu u svom rešenju je našlo da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju rešenja, na strani dva, stav sedam i strani tri, stav jedan, dalo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u preostalom delu je nedozvoljen.

Naime, branilac u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da su okrivljeni i njegov branilac u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu, kojim je odlučeno o troškovima krivičnog postupka naveli da je okrivljenom jedini izvor prihoda penzija u iznosu od 10.190,30 dinara, da je razveden, da živi sam, da nema imovinu, da nema dovoljno prihoda ni za najosnovnije svakodnevne potrebe, a iz kojih razloga je trebalo da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda. Dalje se navodi da je veće pogrešno konstatovalo da je presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu utvrđeno da okrivljeni AA suvlasnik 1/2 idealne stana u ..., da ta činjenica uopšte nije bila predmet raspravljanja u toku postupka, da AA nema nikakvu svojinu niti susvojinu na stanu u ... ..... čime u suštini osporava pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u postupku odlučivanja o troškovima krivičnog postupka, koji je okončan donošenjem osuđujuće presude u odnosu na okrivljenog AA. Branilac u zahtevu osporava pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu činjenica koje su od značaja za utvrđivanje obaveze okrivljenog na naknadu troškova krivičnog postupka iznoseći svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim pravnosnažnim rešenjima.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ne predstavlja zakonski razlog, zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP u odnosu na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić