Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandar Busarac, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) i člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celini presude Osnovnog suda u Kragujevcu 1K-516/19 od 02.09.2020. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-327/20 od 19.11.2020. godine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, ali drugom veću ili da preinači navedene presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču sva bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, već da se radi o prekršaju iz člana 9. Zakona o javnom redu i miru, a čija su obeležja vrlo slična pošto se navedeni prekršaj, pored vređanja drugog ili vršenjem nasilja nad drugim, može izvršiti i pretnjom kojom se ugrožava sigurnost drugog lica tako što se tom licu stavlja u izgled da će mu se učiniti kakvo zlo ili napasti na njegov život ili telo ili život ili telo njemu bliskog lica i time se narušava javni red i mir na javnom mestu. Po stavu branioca, u činjeničnom opisu predmetnog krivičnog dela, datom u izreci pravnosnažne presude, nedostaju oba konstitutivna elementa krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ - radnja i posledica, obzirom da u ponašanju okrivljenog kritičnom prilikom ne postoji subjektivni element krivičnog dela - umišljaj da preduzme neku radnju kojom bi ugrozio život ili telo oštećenog ili njemu bliskog lica, iz razloga jer učinjena pretnja nije bila određena i konkretizovana pošto se iz reči koje je okrivljeni izgovarao ne zna tačno koje dobro i na koji način će biti ugroženo, odnosno koje konkretno zlo se stavlja oštećenom u izgled, a pored toga nije nastupila posledica u vidu straha i osećaja ugroženosti kod oštećenog za svoj život ili telo ili život ili telo njemu bliskog lica.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine) čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, a posledica krivičnog dela je ugrožena sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećanju nesigurnosti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela, datog u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu KTO.br.362/19 od 15.05.2019. godine i utvrđenog u izreci prvostepene presude, i to da je okrivljeni AA „... ugrozio sigurnost oštećenog BB iz ..., pretnjom da će napasti na život i telo oštećenog i njemu bliskih lica, na taj način što je oštećenom, koji je u svojstvu poreskog inspektora u ranijem periodu vršio kontrolu poslovanja firme okrivljenog SZR „VV“, prišao na ulici i uputio mu ozbiljne pretnje rečima: „Jebaću ti majku, platićeš mi i ti i tvoja porodica, zapamtićeš me i ti i tvoji“, što je kod oštećenog izazvalo osećaj straha i ugroženosti, pri čemu je bio uračunljiv, bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“, a u vreme i mestu bliže opisanim u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, dakle i radnja i posledica predmetnog krivičnog dela, a ne stiču se obeležja prekršaja iz člana 9. Zakona o javnom redu i miru, kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog.

Naime, Zakonom o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016 i 24/2018) se uređuje javni red i mir na javnom mestu i utvrđuju se protivpravna dela protiv javnog reda i mira. Dakle, zaštitni objekt prekršaja predviđenih Zakonom o javnom redu i miru, pa i prekršaja iz člana 9. Zakona o javnom redu i miru, je javni red i mir, dok je kod krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ zaštitni objekat slobode i prava čoveka i građanina. Iz navedenog proizilazi da je posledica pretnje napadom na život i telo oštećenog i njemu bliskog lica kod krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, ugrožavanje sigurnosti pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećanju straha i nesigurnosti, a kako je to i utvrđeno izrekom pravnosnažne presude, dok je kod prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru posledica takve pretnje, narušavanje javnog reda i mira, a što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Nadalje, kako se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, to su neosnovani i navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je oglasivši okrivljenog krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stava 1. KZ primenio zakon koji se ne može primeniti.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da je odluka o krivičnoj sankciji nepravilna, obzirom da je kazna koja je izrečena okrivljenom previsoko odmerena, jer je sud kod činjenice da na strani okrivljenog nije bilo otežavajućih okolnosti dao premali značaj olakšavajućim okolnostima koje je utvrdio na njegovoj strani i to činjenici da je okrivljeni neosuđivano lice i da je roditelj jednog maloletnog i jednog punoletnog deteta, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Busarca, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                       Nevenka Važi, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić