Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 479/19 od 11.07.2019. godine, uvažavanjem žalbe VJT u Novom Sadu, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 138/18 od 27.02.2019. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog AA, za krivično pravne radnje za koje je oglašen krivim izrekom prvostepene presude, a koje se pravno kvalifikuju kao neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, primenom članova 4.,42.,43.,45. i 54. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, dok je u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 479/19 od 11.07.2019. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Pavle Mušicki i Boško Talančevski, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 479/19 od 11.07.2019. godine, na taj način što će žalbu javnog tužioca odbiti kao neosnovanu i potvrditi presudu Višeg suda u Novom Sadu K 138/18 od 27.02.2019. godine ili da istu preinači na taj način što će okrivljenom ublažiti kaznu po visini ispod zakonskog minimuma.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Pavla Mušickog i Boška Talančevskog je osnovan.

Branioci okrivljenog AA u zahtevu navode da je pobijanom presudom učinjena povreda člana 439. tačka 2) i 3) ZKP jer u istoj nije primenjena odredba člana 246. stav 5. KZ, dok je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon na štetu okrivljenog jer je prvostepeni sud prilikom preinačavanja odluke o kazni propustio da primeni kako napred navedenu odredbu tako i odredbu člana 57. stav 4. KZ.

Iz obrazloženja drugostepene presude protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je sud zaključio da u konkretnom slučaju nije oportuno u odnosu na okrivljenog, uzimajući u obzir količinu opojne droge koja je kritičnom priliko stavljena u promet, istog oglasiti krivim i osloboditi od kazne.

Članom 246. stav 1. KZ propisano je da će se onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.

Članom 246. stav 5. KZ propisano je da se učinilac dela iz stava 1. do 4. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može osloboditi od kazne.

Članom 56. stav 2. KZ propisano je da sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, kad zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne.

Članom 57. stav 4. KZ propisano je kada je sud ovlašćen da učinioca krivičnog dela oslobodi od kazne može mu kaznu ublažiti bez ograničenja propisanih u stavu 1. do 3. ovog člana.

Članom 45. stav 5. KZ propisano je ako se učiniocu krivičnog dela izrekne kazna zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio, može očekivati da će se na taj način ostvariti svrha kažnjavanja, dok je stavom 6. istog člana propisano je da osuđeni kojem je određeno izvršenje kazne zatvora na način predviđen u stavu 5. ovog člana ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, kao i da ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Imajući u vidu da je drugostepeni sud preinačavajući prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, kao razlog naveo da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 246. stav 5. KZ zbog količine droge koja je kritičnom prilikom stavljena u promet, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje da je drugostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, obzirom da po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda količina droge ne može isključivati mogućnost primene beneficije iz navedene zakonske odredbe.

Zbog učinjenih povreda zakona na koje se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, Vrhovni kasacioni sud je, imajući u vidu da je okrivljeni otkrio lice od koga je nabavio opojnu drogu, našao da u konkretnom slučaju treba primeniti član 246. stav 5. KZ i uzimajući kao pravilno utvrđene okolnosti od uticaja na kaznu na strani okrivljenog, kako ih utvrđuje prvostepeni i drugostepeni sud, preinačio drugostepenu presudu i okrivljenom AA zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, primenom člana 56. stav 2. i 57. stav 4. KZ ublažio kaznu ispod zakonom propisanog minimuma i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, koju će okrivljeni, a s obzirom da su ispunjeni uslovi iz člana 45. stav 5. KZ (imajući u vidu ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio) izdržavati na taj način, što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, bez primene elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ovako odmerena kazna i način izvršenja kazne okrivljenom AA srazmerni su težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivice i društvene opasnosti okrivljenog i kao takvi nužni i dovoljni za ostvarivanje svrhe kažnjavanja iz člana 42. KZ, zbog čega je doneta odluka kao u izreci ove presude.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                     Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić