Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-349/20 od 12.05.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Šidu K-37/20 od 19.03.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog:

-advokat Srđan Duran zbog povrede odredaba Krivičnog zakonika iz člana 87. stav 1, povrede odredbe člana 77. Zakona o policiji, povrede odredaba članova 16, 87, 96, 100. i 147. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, kao i da bude obavešten o sednici veća;

- advokat Jovica Kovačević zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Srđana Durana je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Jovice Kovačevića u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP neosnovan, a u preostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, advokat Srđan Duran u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnom presudom prvostepeni sud na osnovu člana 87. KZ izrekao meru bezbednosti oduzimanje predmeta i to teretnog motornog vozila marke „...“, kao i prikolice marke „...“, koji su u vlasništvu privrednog društva „BB“ ... iz ..., te je na taj način pogrešno primenio odredbu člana 87. stav 1. KZ kojom su propisana dva alternativna uslova za izricanje mere bezbednosti oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela. Prvi uslov je da postoji opasnost da će se određeni predmet ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela, a drugi uslov je da je radi zaštite opšte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno. Po navodima branioca, u konkretnoj pravnoj stvari predmet izvršenja krivičnog dela je samo prikolica, a ne i kamion (jer su migranti bili samo u prikolici), koja je u vlasništvu internacionale kompanije, pa je evidentno da nije ispunjen jedan od dva alternativno postavljena uslova za izricanje mere bezbednosti oduzimanje predmeta. Vlasnik prikolice ni na koji način nije bio, niti je mogao biti umešan u izvršenje krivičnog dela, niti postoji opasnost da će se konkretna prikolica ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela, pa je na taj način prvostepeni sud sankcionisao i treće lice-vlasnika prikolice koji je zaposlenom poverio sredstvo za rad uobičajeno za taj vid delatnosti, iako se članom 79. KZ nedvosmisleno predviđa da se mere bezbednosti mogu izreći samo prema učinicoma krivičnog dela i njihovim predmetima, te da iz duha zakona proizilazi da su mere bezbednosti usmerene samo ka učiniocu krivičnog dela.

Iako branilac napred označenu povredu numerički označava kao povredu zakona iz člana 87. stav 1. KZ, obrazlaganjem iste povrede zapravo ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a izneti navodi se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 350. stav 5. Krivičnog zakonika propisano je da će se oduzeti sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela iz stava 1. do 3. tog člana.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu koja je imperativnog karaktera i kojom je predviđeno obavezno oduzimanje sredstava namenjenih ili upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela iz stava 1. do 3. člana 350. Krivičnog zakonika, te imajući pri tome u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 2. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je okrivljeni AA pravnosnažno i oglašen krivim, proizilazi da je okrivljeni kao sredstvo izvršenja predmetnog krivičnog dela (nedozvoljeni prevoz- tranzit državljana Avganistana preko državne granice Republike Srbije i pokušaj omogućavanja njihovog nedozvoljenog prelaza preko granice Srbije sa Hrvatskom) u konkretnom slučaju upotrebio prikolicu i teretno motorno vozilo kao vučno vozilo, to su u smislu člana 350. stav 5. Krivičnog zakonika ispunjeni zakonski uslovi za izricanje okrivljenom mere bezbednosti oduzimanja navedenih predmeta.

Shodno napred navedenom, po nalaženju ovoga suda, okrivljenom AA pravilno je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela, pa su suprotni navodi da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP ocenjeni neosnovanim.

Branilac okrivljenog advokat Jovica Kovačević je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao na učinjene povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP pri čemu ukazuje da se prvostepena i drugostepena presuda zasnivaju na zapisnicima o ispitivanju svedoka VV, GG, DD i ĐĐ, koji zapisnici su sastavljeni od strane policijskih službenika MUP-a Republike Srbije-Regionalnog centra granične policije prema Republici Hrvatskoj, a koji su morali biti izdvojeni iz sudskih spisa, kao nezakonito pribavljeni dokazi. Pitanje nezakonitosti navedenih zapisnika branilac, zasniva na okolnosti da su sačinjeni od strane neovlašćenih službenih lica (policijskih službenika PS Šid), a ne od strane javnog tužioca, potom da svedoci nisu položili zakletvu, kao i da se iz zapisnika o ispitivanju svedoka EE vidi prisustvo prevodioca ŽŽ ali se ne može zaključiti sa kog jezika je prevođeno, niti da li je upisan u registar sudskih prevodilaca i ako nije, zašto nije položio zakletvu, a koje sve navode je branilac isticao još u žalbi na prvostepenu presudu i o čemu je drugostepeni sud na strani 4 i 5 dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom-član 74. član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) ZKP, član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Srđan Duran u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijanim presudama učinjene povrede člana 77. Zakona o policiji, kao i povrede zakona iz člana 100., člana 96., člana 87. i 147, kao i člana 16. stav 5. ZKP, a koje povrede u smislu napred citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom predviđene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Sa druge strane, branilac okrivljenog, advokat Jovica Kovačević, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da postoje velike razlike u ličnim imenima i datumima rođenja ispitanih svedoka, te da je u policiji kao svedok ispitan DD, a rešenjem Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici broj Prm-186/19 od 10.10.2019. godine vaspitna mera izrečena je prema licu ZZ, koji je po zapisniku o ispitivanju svedoka rođen ... . godine, u pravnosnažnoj prekršajnoj presudi navodi se da je rođen ... . godine. Osim toga maloletno lice sa imenom VV, koji ne zna datum svog rođenja, ali zna da ima 17 godina, pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici broj Pr br 6579/19 od 10.10.2019. godine osuđen je na novčanu kaznu II, kao punoletno lice rođeno .... godine, a svedok GG, rođen .... godine pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici broj Pr br 6577/19 od 10.10.2019. godine osuđen je na novčanu kaznu kao GG rođen ... . godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima branioca osporava činjenično stanje u pogledu identifikacije i ličnih podataka saslušanih svedoka, kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako napred navedenim članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog advokata Jovice Kovačevića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP odbio kao neosnovan, dok je zahtev branioca okrivljenog advokata Jovice Kovačevića odbio kao neosnovan u smislu člana 491. stav 1. i 2. ZKP u odnosu na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalim delovima zahteve za zaštitu zakonitosti na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljene i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić