Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud drugostepenom presudom povredio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog propisanu odredbom člana 453. ZKP, jer je postupajući isključivo po žalbi branioca okrivljenog, izmenio prvostepenu presudu na štetu okrivljenog. Kao izmenu na štetu okrivljenog, branilac navodi da je sud delimičnim usvajanjem žalbe odbrane, u činjenični opis uneo vreme izvršenja krivičnog dela koje predstavlja bitno obeležje krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen. Drugostepeni sud, prema navodima zahteva, nije bio ovlašćen da izvrši takvu izmenu činjeničnog opisa dela jer kada je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se ne može izmeniti na njegovu štetu ne samo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji već ni u pogledu činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom presudom. Po stavu branioca, ovakva izmena je bitna jer se krivično delo iz člana člana 182. stav 2. KZ u vezi člana 180. stav 1. KZ može izvršiti samo prema licu koje ima status deteta u vreme izvršenja krivičnog dela. Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, iz činjeničnog opisa koji je dat u izreci prvostepene presude – bez navođenja datuma izvršenja krivičnog dela, ne može se zaključiti da su radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim učinjene prema detetu. Stoga je dalje, dodavanjem datuma izvršenja krivičnog dela drugostepenom presudom, činjenični opis izmenjen na štetu okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepenom presudom okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. KZ u vezi člana 180. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, dok je delimičnim usvajanjem žalbe branioca, nakon održanog pretresa, drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu činjeničnog opisa tako što je u izreci naveo datum izvršenja krivičnog dela, koji se navodi u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru Kt 414/19 od 13.06.2019. godine, dok je u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud nije prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da preinačena presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog AA ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije.

Označavanjem tačnog datuma izvršenja krivičnog dela nije dodata činjenica koja bi izmenila suštinu krivičnog dela jer je, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, izreka prvostepene presude sadržala sva obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, pa i status oštećenog lica – deteta BB. Dodavanje datuma, prema tome, ne utiče na postojanje obeležja krivičnog dela, pa su navodi zahteva neosnovani.

Prema tome, kako okrivljeni nije oglašen krivim za teže krivično delo, niti mu je izrečena teža krivična sankcija, to po stavu ovoga suda, unošenjem vremena izvršenja krivičnog dela prema navodima optužnog akta i utvrđenom činjeničnom stanju, drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, već je to bliže bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP – nerazumljiva izreka prvostepene presude, a što je drugostepeni sud imao u vidu kod odlučivanja.

Pored navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u delu u kom branilac ukazuje da su sudovi učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ. Po nalaženju branioca, opis krivičnog dela u izreci prvostepene presude ne sadrži bitna obeležja bilo kog krivičnog dela, pa ni krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, zbog čega je drugostepeni sud, po žalbi branioca okrivljenog, morao da preinači prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 180. stav 1. KZ propisano je da će se ko izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin sa detetom, kazniti zatvorom od pet do dvanaest godina, a odredbom člana 182. stav 2. KZ da će se ko pod uslovima iz člana 180. stav 1. KZ ovog zakonika izvrši neku drugu polnu radnju, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude, između ostalog, proizlazi da je okrivljeni AA, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, svestan protivpravnosti svog dela, u nameri pobuđivanja i zadovoljenja seksualnog nagona izvršio polne radnje nad detetom BB (rođenom ...2006. godine), koja je okrivljenog znala kao očevog poznanika, i to tako što je okrivljeni u svojoj kući dodirivao po ruci, povukao za ruku da sedne do njega, privlačio je ka sebi, pomazio po kosi i pokušao da je zagrli, da bi je nakon što se odmakla od njega, više puta dodirnuo po natkolenici desne noge govoreći joj da ne treba da ide na treninge odbojke nego da dolazi kod njega sama i druži se sa njim bez prisustva njenih roditelja, govoreći joj „da je Bog dao muško i žensko da budu zajedno“.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u činjeničnom opisu krivičnog dela su jasno označeni svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. KZ u vezi člana 180. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen. Ovo stoga što se iz činjeničnog opisa izreke presude utvrđuju svojstva oštećene BB kao pasivnog subjekta, obzirom da se uz datum i godinu njenog rođenja, navodi i da je reč o detetu i to detetu poznanika okrivljenog, iz čega dalje proizlazi da je okrivljeni bio svestan starosne dobi oštećene, odnosno da je reč o detetu i da je uprkos tome preduzeo prethodno opisane radnje za koje je pravnosnažno osuđen.

Iz iznetih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Dragiše Radisavljevića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni su kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju branilac okrivljenog u zahtevu takođe navodi, jer, iako navedena povreda zakona predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac u zahtevu ne obrazlaže u čemu se konkretna povreda sastoji pa stoga zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić