Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 268/21 od 20.04.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Novom Pazaru K 42/20 od 25.02.2021. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Radoslav Stefanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ i izreći uslovnu osudu kojom će mu utvrditi kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koja se neće izvršiti ako okrivljeni u roku proveravanja od jedne godine ne učini novo krivično delo ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonostosti navodi da nižestepeni sudovi nisu pravilno kvalifikovali radnje okrivljenog budući da je okrivljeni pravnosnažno osuđen za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ umesto za osnovni oblik navedenog krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ.

Ukazujući na odredbe člana 16. stav 2, člana 26. i člana 32. Zakona o oružju i municiji, branilac ističe da se lovačka puška ne može neovlašćeno nositi jer ne postoji posebno ovlašćenje za njeno nošenje, a ukoliko je, suprotno zakonima o lovstvu, nosi lice koje nema dozvolu za njeno posedovanje onda to lice čini prekršaj iz člana 32. stav 1. Zakona o oružju i municiji. Prema mišljenju branioca, zakonodavac je zbog specifičnosti lovačkog oružja i prevashodno njegove namene, propisao isključivo mogućnost izdavanja dozvole za držanje lovačkog oružja, koja imaocu iste omogućava da lovačko oružje može nositi za vreme lova, u skladu sa propisima o lovstvu. Kako okrivljeni nije posedovao navedenu dozvolu, koju poseduje njegov otac BB koji je vlasnik navedene lovačke puške i municije, to se u radnjama okrivljenog, prema zaključku branioca, stiču svi slementi krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ obzirom da je okrivljeni neovlašćeno držao lovačku pušku.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 2) Zakona o oružju i municiji propisano je da vatreno oružje jeste ono oružje koje, pod pritiskom barutnih gasova, iz cevi izbacuje projektil, a, s tim u vezi, vrste vatrenog oružja jesu - mitraljez, puškomitraljez, automatska puška, automat, pištolj, revolver, puška sa olučenim cevima (jednometna, repetirajuća, poluautomatska), puška sa glatkim cevima (jednometna i dvometna, repetirajuća, poluautomatska), kombinovana puška (sa olučenim i neolučenim cevima), puške, pištolji i revolveri sa ivičnim paljenjem (malokalibarsko oružje), dok je tačkom 16) istog člana propisano da lovačko oružje jeste dugo vatreno oružje (tačka 4) istog člana) i oružje sa tetivom ili oprugom (tačka 10) istog člana), kojima je dozvoljen lov.

Odredbom člana 4. tačka 2) Zakona o oružju i municiji propisano je da oružje B kategorije predstavlja svako vatreno oružje (kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, dvometno, sa olučenim i glatkim cevima), osim onog iz kategorije A i C i konvertibilno oružje, dok je odredbom člana 5. stav 2. istog zakona, propisano da se oružje iz kategorije B može se nabavljati, držati i nositi - na osnovu isprave nadležnog organa.

Odredbom člana 16. stav 5. Zakona o oružju i municiji propisano je da se oružni list za držanje i nošenje oružja izdaje za lovačko i sportsko oružje.

Odredbom člana 32. stav 3. Zakona o oružju i municiji propisano je da se lovačko oružje može dati lovcu, ukoliko i sam ima oružni list za tu vrstu oružja, a odredbom člana 48. tačka 8) istog zakona, propisano je da će se novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kaziti za prekršaj, fizičko lice koje izvrši poslugu oružja suprotno članu 32. tog zakona.

Iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da lovačka puška predstavlja vatreno oružje, koje se saglasno odredbi člana 5. stav 2. Zakona o oružju i municiji može nabavljati, držati i nositi - na osnovu isprave nadležnog organa te da se u skladu sa odredbom člana 16. stav 5. istog zakona, za lovačko oružje izdaje oružni list za držanje i nošenje takvog oružja.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je u vreme i na mestu opisanim u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, čije je izvršenje hteo, uz istovremenu svest o zabranjenosti dela, u putničkom vozilu kojim je upravljao, suprotno odredbi člana 5. Zakona o oružju i municiji, na zadnjem sedištu nosio lovačku pušku marke „Crvena zastava“, kalibra 12 mm, fabričkog broja .., a u džepovima jakne dva metka kalibra 12 mm, za koje nije imao dozvolu nadležnog organa za držanje i nošenje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koji je okrivljeni preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 348. stav. 4 u vezi stava 1. KZ, kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Prema tome, okrivljeni je kritičnom prilikom neovlašćeno nosio lovačku pušku za koju nije imao oružni list i time je ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ. Okolnost da je oružni list za navedenu lovačku pušku posedovao otac okrivljenog, nije od uticaja na pravnu kvalifikaciju u konkretnom slučaju s obzirom na to da se odredba člana 32. stav 3. Zakona o oružju i municiji ne može primeniti na okrivljenog.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić