Presudom Apelacionog suda u Nišu 1Kž3 br. 16/16 od 18.05.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu 7Kž1 br. 960/15 od 25.12.2015. godine i 1Kž3 br. 16/16 od 18.05.2016. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog V.O., adv. R.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu, nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi opštu odredbu povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP a po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, uz obrazloženje da izreka pobijane pravnosnažne presude ne sadrži opis prevarne namere okrivljenog da kao direktor DP „G.“ iz I. prevari vlasnika SZR „K.“ za iznos od 386.877,00 dinara dajući mu menicu bez pokrića, sa datumom dospeća 08.07.2009. godine, jer po stavu branioca kod okrivljenog nije postojao umišljaj da bilo sebi ili svom preduzeću GP „G.“ iz I. pribavi protivpravnu imovinsku korist, a što je po braniocu bitan elemenat krivičnog dela izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

Istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Stavom 3. istog člana 228. KZ, propisano je da će se učinilac ovog krivičnog dela kazniti zatvorom od jedne do 10 godina, ako je delom iz stava 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 100.000,00 dinara.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela datog u izreci pravnosnažne presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je okrivljeni i oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Naime, prema izreci pravnosnažne presude okrivljeni V.O. je oglašen krivim što je dana 08.04.2009. godine u svojstvu direktora GP „G.“ AD I., sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, izdao menicu serije ..., sa datumom dospeća 08.07.2009. godine, oštećenom SZR „K.“ B., čiji je vlasnik L.P., kao sredstvo obezbeđenja plaćanja za izvedene radove od strane oštećenog preduzeća i to na stambenim objektima br. 6/3 u Kasarinskom kompleksu „C.“ kod B., a na osnovu zaključenog ugovora o građenju br. 100/1 od 07.04.2009. godine, iako je znao da na svom računu nema pokrića, jer je žiro-račun njegovog preduzeća u blokadi od 16.03.2009. godine i na ovaj način pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 386.870,00 dinara, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela i hteo njegovo izvršenje.

Radnja izvršenja krivičnog dela izdavanja čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. stav 2. KZ jeste izdavanje ili stavljanje u promet čeka, menice, akceptnog naloga, garancije ili nekog drugog sredstva plaćanja ili obezbeđenja plaćanja, dok je posledica kod ovog oblika pribavljanje protivpravne imovinske koristi sebi ili drugom u iznosu preko onog koji je naznačen u zakonu. Za postojanje krivičnog dela iz člana 228. stav 2. potrebno je osim umišljaja i postojanje znanja da ček ili drugo sredstvo plaćanja nema pokriće.

Prema tome, kako se posledica krivičnog dela iz člana 228. KZ ogleda u pribavljanju imovinske koristi sebi ili drugom, a u konkretnom slučaju je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da je okrivljeni V.O. kao direktor GP „G.“ iz I. sa umišljajem i u stanju uračunljivosti izdao menicu serije ..., sa datumom dospeća 08.07.2009. godine oštećenom SZR „K.“ B., ... iako je znao da na svom računu nema pokrića, jer je žiro-račun njegovog preduzeća u blokadi od 16.03.2009. godine, i na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 386.877,00 dinara, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izreka pobijane presude sadrži kako objektivna tako i subjektivna obeležja krivičnog dela izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje delo je okrivljeni i oglašen krivim.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz napred navedenih razloga suprotne navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog a naime da u izreci pravnosnažen presude nema prevarne namere okrivljenog, ocenjeni neosnovanim, a sve imajući u vidu da prevarna namera nije elemenat predmetnog krivičnog dela već umišljaj okrivljenog i njegova svest o tome da izdata menica nema pokriće odnosno da neće biti obezbeđeno pokriće u ugovorenom roku.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u tom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, odbio kao neosnovan.

Nadalje, branilac okrivljenog V.O., a kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a naime da je izreka pravnosnažne presude nejasna i nerazumljiva, na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, uz obrazloženje da pobijana presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u tom delu ocenio kao nedozvovljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) a u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Za predsednika veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                  Vesko Krstajić, s.r.