Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 884/2022
20.09.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu 5Kž.1. br. 854/20 od 05.04.2021. godine i 16Kž.3. br. 15/21 od 01.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 20.09.2022. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Momčila Kovačevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu 5Kž.1. br. 854/20 od 05.04.2021. godine i 16Kž.3. br. 15/21 od 01.03.2022. godine u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu 5Kž.1. br. 854/20 od 05.04.2021. godine, u stavu jedan, delimično je usvojena žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu i presuda Osnovnog suda u Nišu 2K. br. 590/18 od 22.02.2019. godine preinačena, te je okrivljeni AA, pored ostalih, oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.11.2007. godine do 13.11.2008. godine. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u stavu jedan izreke.

U stavu dva izreke označene presude, povodom žalbe Osnovnog javnog tužioca, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu 2K. br. 590/18 od 22.02.2019. godine, tako što je Apelacioni sud, okrivljenog AA, pored ostalih, oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 16Kž.3. br. 15/21 od 01.03.2022. godine u stavu dva, delimično je usvojena žalba okrivljenog AA i njegovog branioca i žalbe branioca okrivljenog BB i presuda Apelacionog suda u Nišu 5Kž.1. br. 854/20 od 05.04.2021. godine preinačena u stavu I tačka tri, četiri i pet izreke i to u delu odluke o pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela i krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu, kao sud trećeg stepena, izostavljajući iz činjeničnog opisa krivičnih dela za koje su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim drugostepenom presudom dela koja nisu krivična dela, a koja su opisana u stavu I tačka tri i četiri izreke, delo okrivljenih pravno kvalifikovao kao krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i okrivljene osudio na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine, s tim što je okrivljenom AA u kaznu zatvora uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 14.11.2007. do 13.11.2008. godine, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i žalba okrivljenog AA odbijene kao neosnovane i presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Posebnim rešenjem Apelacionog suda u Nišu 16Kž.3. br. 15/21 od 05.04.2022. godine odlučeno je o troškovima postupka.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Kovačević zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati Apelacionom sudu kao drugostepenom ili sudu trećeg stepena na ponovni postupak ili iste preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili optužbu odbiti usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 1. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) i člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a naime da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.
3 Kzz 884/2022

Obrazlažući povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog navodi da krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti iz člana 209. KZ sadrži nešto što ne sadrži krivično delo prevara iz člana 208. KZ, a to je da je cilj lažnog prikazivanja činjenica dobijanje kredita bez ispunjavanja propisanih uslova. Sam kreditini odnos podrazumeva postojanje banke, kao kreditora i korisnika kredita kao debitora, u kom svojstvu se pred bankom pojavljuju okrivljeni sa lažnom dokumentacijom. Ovih objektivnih uslova inkriminacije nema u krivičnom delu prevara iz člana 208. KZ, dok su u članu 209. KZ iste precizno predviđene. Dalje se navodi da namera, kao subjektivni element krivičnog dela prevara je esencijalni element bića krivičnog dela - namera da se neko fizičko lice dovede u zabludu da bi sebi ili drugom pribavio protivpravnu imovinsku korist. U konkretnom slučaju, nije ni utvrđeno da li postoji protivpravna imovinska korist niti njen iznos, kao ni ko je i kome tu korist pribavio. Takođe se navodi da popunjavanje obrazaca, unošenje neistinitih podataka, ne znači postojanje ove namere, posebno ako su ti podaci usmereni na neosnovano dobijanje kredita, a što je u konkretnom slučaju i bilo. Po stavu odbrane, cilj lica, ovde okrivljenih, koja su podnosila zahteve za odobrenje kredita nije bilo sticanje protivpravne imovinske koristi, a da im je kredit bio sredstvo, već im je cilj bio dobijanje kredita koji su kasnije vraćeni (neki u celosti, neki delimično) i u tom smislu se može govoriti o krivičnom delu neovlašćeno dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti iz člana 209. KZ.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude okrivljeni AA i BB su zajedno sa okrivljenom VV, prema kojoj je postupak razdvojen, a pri tome su bili svesni svog dela, hteli njegovo izvršenje i znali da je delo zabranjeno, u vreme i mestu bliže opisanim u izreci presude, u nameri da sebi i drugima pribave protivpravnu imovinsku korist, po dogovoru i podeljenim ulogama, ostvarujući zajedničku odluku, doveli u zabludu odgovorna lica oštećene „Erste Banke“ Beograd, lažnim prikazivanjem činjenica tako što je okrivljeni BB pribavio od okrivljenog AA lažne isprave, koje je sačinio okrivljeni AA tako što je pribavio obrasce za odobrenje kredita oštećene banke u koje je uneo neistinite podatke, lažno prikazujući da je okrivljeni BB radnik „GG“ DOO u ... vlasnika i direktora VV, te je sačinio i lažne isprave poreske prijave i platne spiskove sa neistinitim podacima, koje je overila potpisom i original pečatom preduzeća „GG“ okrivljena VV, a zatim ovako sačinjene i overene lažne isprave okrivljeni BB predao odgovornom licu oštećene banke radi odobrenja gotovinskog kredita i time naveo odgovorno lice oštećene „Erste Banke“ da mu na štetu banke odobri i isplati gotovinski kredit u iznosu od 621.978,94 dinara umanjen za iznos obaveznog depozita, nakon čega su novac podelili tako što je najveći deo pripao AA.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog, iz kojih proizilazi postojanje prevarne namere okrivljenog da pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, navođenjem odgovornih lica oštećene banke, koje je sa tom namerom i doveo u zabludu sačinjavajući lažne isprave, na osnovu kojih je odobren kredit okrivljenom BB, proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela prevara iz
4 Kzz 884/2022
člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je oglašen krivim, a ne krivičnog dela iz člana 209. KZ, čija se obeležja iscrpljuju radnjom izvršioca prikazivanjem lažnih činjenica radi dobijanja pogodnosti za koje ne ispunjava uslove.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nema mesta primeni principa specijaliteta jer i pored činjenice da se krivično delo iz člana 209. KZ pojavljuje kao poseban oblik krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, za isto nije potrebno postojanje namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi kao što je to slučaj sa krivičnim delom prevara iz člana 208. KZ. Prihvatanjem principa specijaliteta lakše krivično delo bi derogiralo teže, a što je suprotno intenciji zakonodavca.

Sledstveno iznetom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno je nižestepeni sud na radnje okrivljenog AA bliže opisane u izreci presude Apelacionog suda u Nišu 5Kž.1. br. 854/20 od 05.04.2021. godine u stavu jedan tačka pet, primenio Krivični zakon kada je iste pravno kvalifikovao kao krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, iz kojih razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog o postojanju povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 209. KZ, a za koje krivično delo je u odnosu na AA u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani:

Naime, imajući u vidu da su, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi u pobijnim presudama pravilno pravno kvalifikovali i našli da se u radnjama okrivljenog AA stiču svi bitni elementi krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje krivično delo je zakonom koji je važio u vreme izvršenja propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, to u smislu odredbe člana 103. stav 1. tačka 4) i člana 104. stav 6. KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa 01. avgusta 2027. godine.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
5 Kzz 884/2022

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,
Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić