Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 302/22 od 22.06.2022. godine, usvajanjem žalbi okrivljenog Igora Mikića i njegovih branilaca i žalbe branioca okrivljenog Damira Stankovića u delu odluke o kaznama, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o kaznama, pa su okrivljeni Igor Mikić i Damir Stanković za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim osuđeni i to: okrivljeni Igor Mikić na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju se na osnovu člana 63. KZ uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.08.2019. godine do 29.01.2021. godine, vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor od 29.01.2021. godine do 19.02.2021. godine i vreme provedeno u pritvoru od 19.02.2021. godine do 23.02.2021. godine, a okrivljeni Damir Stanković na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.08.2019. godine do 23.02.2021. godine, dok su žalbe okrivljenog Igora Mikića, njegovih branilaca i žalba branioca okrivljenog Damira Stankovića u preostalom delu kao i žalbe branioca okrivljene Andree Simić i Višeg javnog tužioca, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Igora Mikića, advokat Predrag Ćetković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1), tačka 2) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog Damira Stankovića, advokat Milan Latinović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljene Andree Simić, advokat Dragan Čolić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), tačka 2) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje kao i da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude;

-branilac okrivljenog Igora Mikića, advokat Đorđe Dobanovački, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine obe pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje; i

-branilac okrivljene Andree Simić, advokat Dragana Vukanić, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 5, člana 438. stav 1. tačka 9), člana 420. i člana 85. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili je osloboditi od kazne ili da navedene presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih Igora Mikića, Damira Stankovića i Andree Simić, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na zapisniku o saslušanju okrivljene Andree Simić sačinjenom dana 15.08.2019. godine od strane PU u Novom Sadu, koji je kao nezakonit dokaz morao biti izdvojen iz spisa predmeta. Prema navodima zahteva navedeni zapisnik ne sadrži poziv okrivljenoj da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će joj, ako to ne učini, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, kao ni izjašnjenje okrivljene o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, kako je to propisano imperativnom odredbom člana 85. stav 3. ZKP. Pri tome se, prema stavu odbrane, upozorenjem i izjašnjenjem osumnjičene u smislu člana 85. stav 3. ZKP, ne može smatrati upozorenje koje je okrivljenoj dato u smislu člana 68. ZKP na predmetnom zapisniku – „da ima pravo da se brani sama ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP“, kao ni naknadno izjašnjenje okrivljene – „da razume svoja prava i da je saglasna da je brani branilac koji joj je dodeljen po službenoj dužnosti“, jer „davanje“ upozorenja u smislu člana 68. ZKP, ne može predstavljati razlog koji isključuje obavezu organa postupka da postupi u skladu sa odredbom člana 85. stav 3. ZKP. Branioci okrivljenog Igora Mikića u vezi sa napred iznetim, ukazuju na presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1104/2018 od 07.11.2018. godine, Kzz 791/2019 od 12.09.2019. godine, Kzz 453/2020 od 17.06.2020. godine i Kzz 1141/2020 od 28.10.2020. godine u kojima je zauzet stav da je odredba člana 85. stav 3. ZKP, imperativne prirode zbog čega zapisnik, koji ne sadrži izričito izjašnjenje okrivljenog o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, predstavlja nezakonit dokaz na kome se ne može zasnivati presuda.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji činjenica da u zapisniku o saslušanju okrivljene Andree Simić, u svojstvu osumnjičene, sačinjenom pred ovlašćenim službenim licima PU Novi Sad KU 807/19 od 15.08.2019. godine, nije konstatovano upozorenje okrivljenoj i njena izjava o prisustvu branioca u smislu člana 85. stav 3. ZKP, što podrazumeva njeno izričito izjašnjenje u pogledu prava na angažovanje branioca.

Međutim, po nalaženju ovoga suda, to po automatizmu ne znači da upozorenje organa postupka u konkretnom slučaju i izjašanjenje okrivljene ne ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, ukoliko na zapisniku o saslušanju osumnjičene izričito nije navedeno da se radi o upozorenju i izjavi okrivljene u smislu navedene zakonske odredbe.

Stoga, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP, izričito nije konstatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog, s pozivanjem na navedenu zakonsku normu, sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakonit ili nezakonit dokaz.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava iznetom u presudi u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine (broj predstavke 21388/15) pravičnost krivičnog postupka nije ugrožena ukoliko ne postoje relevantni i dovoljni razlozi za nadjačanje ili ometanje želje okrivljenog u pogledu njegovog izbora pravnog zastupanja. Stoga se, po nalaženju tog suda, bez obzira na činjenicu što u zapisniku o saslušanju okrivljenog nema izričite izjave okrivljenog o tome da li je želeo da angažuje zastupnika lično ili je umesto toga bio voljan da prihvati advokata imenovanog od strane države, smatra da je okrivljeni jasno prihvatio postavljenog branioca o čemu svedoči njegova saradnja sa tim advokatom, spremnost da da izjavu u njegovom prisustvu i odsustvu bilo kakvih primedbi, i da sledstveno iznetom okrivljeni nije bio ograničen u svom slobodnom izboru branioca.

U konkretnom slučaju okrivljena Andrea Simić je pre davanja iskaza u predistražnom postupku, od strane ovlašćenih službenih lica policije poučena o pravima iz člana 68. ZKP, a između ostalog i o pravu da se brani uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, što podrazumeva mogućnost da uzme branioca po svom izboru, ili, ukoliko ga ne izabere da se brani uz pomoć branioca po službenoj dužnosti, kao i da njenom saslušanju prisustvuje branilac, pa se okrivljena izričito izjasnila da je razumela svoja prava i da je saglasna da je brani branilac koji joj je dodeljen po službenoj dužnosti, advokat Vukašin Jovović, sa kojim je obavila poverljiv razgovor, nakon čega je dala svoj iskaz i zapisnik o saslušanju potpisala bez primedbi.

Stoga je, po oceni ovoga suda, izjava okrivljene da je „saglasna da je brani branilac koji joj je dodeljen po službenoj dužnosti“ data povodom navedenih upozorenja organa postupka, a pored ostalog i o pravu na branioca, sadrži izričitu odluku okrivljene da ne želi da angažuje branioca, odnosno odluku da se brani uz stručnu pomoć branioca po službenoj dužnosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da to što je izjava okrivljene o prisustvu branioca data i na zapisniku konstatovana na napred navedeni način, a ne rečima „izričito se izjašnjavam“, kako je to propisano odredbom člana 85. stav 3. ZKP, ne znači da okrivljena nije iskazala volju da ne želi da angažuje branioca i da je njena izričita odluka da je brani branilac po službenoj dužnosti.

U vezi sa napred izloženim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da za odlučivanje u konkretnom slučaju nije od značaja što je u presudama ovoga suda na koje se ukazuje u zahtevima branilaca okrivljenog Igora Mikića izražen stav da zapisnik koji ne sadrži upozorenje okrivljenom i izričito izjašnjenje okrivljenog o tome da li će uzeti branioca po svom izboru u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja nezakonit dokaz na kome se ne može zasnivati presuda, shodno odredbi člana 85. stav 5. ZKP-a.

Ovo iz razloga, jer je nakon donošenja citiranih presuda ovog suda, Vrhovni kasacioni sud zauzeo pravno shvatanje prema kome zapisnik o saslušanju osumnjičenog (u razmatranoj situaciji sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP), ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kome se u smislu člana 85. stav 5. ZKP, presuda ne može zasnivati i da stoga, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP.

Kako je u konkretnom slučaju ocenjeno da upozorenje okrivljenoj i njeno izjašnjenje o prisustvu branioca ispunjavaju standard propisan članom 85. stav 3. ZKP, to navedeni zapisnik o saslušanju okrivljene predstavlja zakonit dokaz koji je mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva branilaca okriljenih kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Damira Stankovića, advokata Milana Latinovića, takođe se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Novi Sad, na ime okrivljenih Damira Stankovića i Andree Simić od 15.08.2019. godine predstavlja nezakonit dokaz, kao i svi dokazi koji su proistekli iz iste. Prema navodima zahteva, ovlašćena službena lica u konkretnom slučaju su postupala suprotno svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 2. ZKP, jer nisu sačinili službenu belešku ili zapisnik o radnjama preduzetim prema okrivljenom Damiru Stankoviću, koje se odnose na pregled lica, niti su u roku od 24 časa o istim obavestili javnog tužioca. U vezi sa iznetim, branilac ukazuje da je identičan pravni stav zauzet u presudi Vrhovnog kasacionog suda Kzz 350/22 od 24.02.2022. godine. Pored iznetog, prema stavu odbrane okrivljenog Damira Stankovića, radnja zavlačenja ruku u donji veš okrivljenog, ne može se smatrati radnjom pregleda lica već upravo pretresom lica, za koji važi odredba člana 159. ZKP, što potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od ovog okrivljenog takođe čini nezakonitim dokazom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP, propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana, između ostalog, propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. tog člana, policija može da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga i da će se o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak kao i o predmetima pronađenim i oduzetim, sastaviti zapisnik ili službena beleška. Stavom 4. istog člana propisano je da o preduzimanju mera i radnji iz stava 2. i 3. tog člana policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja, obaveštava javnog tužioca.

Prema odredbi člana 97. Zakona o policiji, policijski službenik je ovlašćen da zaustavi i izvrši pregled lica, predmeta koje lice nosi sa sobom i saobraćajnog sredstva i to: kada lice treba dovesti, kada je to neophodno radi pronalaska predmeta podobnih za napad ili samopovređivanje, kada preduzima mere traganja za licima i predmetima i kada preduzima druge mere i radnje u skladu sa ZKP, te da prilikom zaustavljanja, policijski službenik pre nego što pristupi pregledu iz stava 1. tog člana, saopštava licu da li je zaustavljeno radi vršenja pretresa ili zbog preventivne kontrole, zbog njegovog ili tuđeg prekršaja ili krivičnog dela, ili iz drugog bezbednosnog razloga, kao i da se pregledom lica u smislu stava 1. tog člana smatra uvid u sadržaj odeće i obuće.

Iz spisa predmeta – iskaza ovlašćenog službenog lica policije AA proizlazi da je dana 15.08.2019. godine izvršen pregled lica – okrivljenog Damira Stankovića, kada je u njegovom donjem vešu u predelu kaiša pronađen paket upakovan u najlon kesu u kojoj se nalazila opojna droga heroin, koji predmet je od okrivljenog oduzet uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, nakon čega je istog dana - 15.08.2019. godine u 21,30 časova, po odobrenju Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, doneto rešenje o zadržavanju okrivljenog Damira Stankovića, te da je zbog predmetnog događaja dana 16.08.2019. godine podneta krivična prijava Višem javnom tužiocu u Novom Sadu. Na navedeni način ovlašćena službena lica policije su u roku od 24 časa od kada je izvršena službena radnja pregleda lica i privremenog oduzimanja predmeta, koje branilac okrivljenog smatra nezakonitom, o istim obavestila Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, i podneli krivičnu prijavu čime je postupljeno u skladu sa članom 286. stav 4. ZKP.

Pored iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog Damira Stankovića, da je u konkretnom slučaju preduzeta radnja pregleda, a ne pretresanja lica, s obzirom na to da je predmet izvršenja krivičnog dela pronađen u garderobi okrivljenog vršenjem uvida u sadržaj iste (kako je to utvrđeno na osnovu iskaza AA, ovlašćenog službenog lica policije saslušanog u svojstvu svedoka), a u skladu sa odredbom člana 97. stav 1. ZKP, pri čemu je i u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima konstatovano da su predmeti pod rednim brojevima od 8 do 11 pronađeni prilikom pregleda Damira Stankovića.

U vezi sa napred iznetim, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu presudu ovoga suda Kzz 350/22 od 24.05.2022. godine nalazeći da je ista bez značaja za odlučivanje u konkretnom slučaju, jer je u navedenoj presudi zauzet stav da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima nezakonit dokaz u situaciji kada policija nije postupila u skladu sa članom 286. stav 4. ZKP, što ovde nije u pitanju.

Prema tome, potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 15.08.2019. godine pribavljena je u svemu u skladu sa odredbom člana 286. ZKP, te ista ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu navoda zahteva, pa s tim u vezi ni ostali dokazi zasnovani na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima ne predstavljaju nezakonite dokaze na kojima se sudska odluka ne može zasnivati.

Iz iznetih razloga, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog Damira Stankovića, advokata Milana Latinovića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Damira Stankovića, advokata Milana Latinovića, navodi se i to da je okrivljeni Damir Stanković u trenutku kada su mu predmeti privremeno oduzeti bio lišen slobode i osumnjičen zbog krivičnog dela za koje je prema zaprećenoj kazni odbrana obavezna, te da je samim tim morao biti upozoren o pravima iz člana 68. i člana 69. ZKP, dakle i o pravu na branioca, koji mu je morao biti postavljen.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branioca okrivljenog Damira Stankovića kojima u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 74. ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Odredba člana 294. stav 5. ZKP propisuje da osumnjičeni mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2. tog člana donese rešenje o zadržavanju.

Dakle, ZKP propisuje obaveznu odbranu tek od momenta donošenja rešenja o zadržavanju, koje je u odnosu na okrivljenog Damira Stankovića doneto dana 15.08.2019. godine u 21,30 časova, u kom rešenju je konstatovano da su osumnjičenom predočena prava iz člana 69. stav 1. ZKP, a između ostalog i pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca, te da je okrivljeni obezbedio branioca, advokata Miloša Srđanova.

Kako okrivljeni u vreme kada su od njega predmeti privremeno oduzeti nije bio lišen slobode u smislu u kome Zakonik o krivičnom postupku propisuje obaveznu odbranu, već mu je kretanje bilo privremeno ograničeno od strane ovlašćenih službenih lica policije, te je shodno tome imao svojstvo građanina (kako je to i označeno u predmetnoj potvrdi), to, nije morao imati branioca, budući da je lišen slobode nakon privremenog oduzimanja predmeta – dana 15.08.2019. godine u 21,30 časova kada je i zadržan, a od kog trenutka je odbrana obavezna u smislu citiranih odredaba ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Damira Stankovića, advokata Milana Latinovića, da je na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 74. ZKP.

Branilac okrivljenog Igora Mikića, advokat Predrag Ćetković u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, isticanjem da je u optužnici bilo navedeno da je okrivljeni Damir Stanković dana 15.08.2019. godine od okrivljenog Igora Mikića kupio radi dalje prodaje opojnu drogu heroin, a da u izreci presude stoji da je imenovani od okrivljenog Igora Mikića, tog dana preuzeo navedenu drogu radi dalje prodaje, čime je sud potpuno izmenio inkriminisano postupanje – radnju izvršenja dela i tako neovlašćeno „intervenisao“ u odnosu na sadržinu optužnog akta.

Na istu povredu zakona ukazuje se i u zahtevu branioca okrivljene Andree Simić, advokata Dragane Vukanić, navodima da je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena, imajući u vidu da je sud u smislu člana 420. ZKP strogo vezan onim što je sadržano u optužnici i da nije ovlašćena da vrši nikakve, pa ni „manje“ korekcije u činjeničnom opisu dela u izreci presude, što je u predmetnim presudama ipak učinjeno i to na štetu okrivljenih.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Damira Stankovića i Andree Simić, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Navode sadržane u zahtevima za zaštitu zakonitosti u pogledu povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branioci okrivljenih isticali su i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude na 6. strani stav 4. i na 7. strani stav 1. dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Branilac okrivljenog Igora Mikića, advokat Đorđe Dobanovački, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ukazujući da je u sastavu drugostepenog – žalbenog veća bio sudija Darko Tadić, koji je morao biti izuzet iz postupka meritornog odlučivanja o žalbi okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude, jer je kao predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu odlučivao o zahtevu za izuzeće sudija tog suda koje su učestvovale u donošenju ranije drugostepene presude u istom predmetu, koji zahtev je odbijen kao neosnovan, iako su razlozi za izuzeće tih sudija postojali i bili poznati sudiji Darku Tadiću.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Mikića, ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da će sudija i sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca, ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako tim zakonikom nije drugačije propisano.

U konkretnom slučaju sudija Darko Tadić, postupao je kao predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu po zahtevu za izuzeće sudija u skladu sa odredbom člana 41. ZKP. Ovaj sudija nije učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, već u donošenju procesne odluke - odluke po zahtevu za izuzeće, iz kojih razloga i sudija Darko Tadić nije postupao ni u jednom svojstvu propisanom odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, koje bi predstavljalo razlog za njegovo obavezno izuzeće od postupanja.

Pored iznetog, po nalaženju ovoga suda, sudija Darko Tadić, prilikom odlučivanja o zahtevu za izuzeće nije zauzimao stav o krivici okrivljenih, što bi, eventualno, moglo izazvati sumnju u njegovu nepristrasnost.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog Igora Mikića, advokata Đorđa Dobanovačkog, ocenjeni kao neosnovani.

Branioci okrivljene Andree Simić, advokat Dragan Čolić i advokat Dragana Vukanić, u zahtevima za zaštitu zakonitosti navode da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni zakonski uslovi da se okrivljena oslobodi od kazne u smislu člana 246. stav 5. KZ (branilac okrivljene, advokat Dragan Čolić pogrešno označava stav 6.) s obzirom na to da je njen iskaz dat u PU Novi Sad, dana 15.08.2019. godine bio odlučujući dokaz za donošenje osuđujuće presude u odnosu na okrivljene Igora Mikića i Damira Stankovića.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branilaca okrivljene Andree Simić, kojima se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ocenjuju kao neosnovane.

Ovo stoga što je odredbom člana 246. stav 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br.72/09), propisano da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate, koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanest godina. Stavom 5. istog člana, propisano je da se učinilac dela iz stava 1. do 4. tog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može osloboditi od kazne.

Dakle, član 246. stav 5. KZ, predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kažnjavanja za krivična dela iz stava 1. do 4. tog člana, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da u slučaju kada okrivljeni otkrije lice od koga nabavlja opojnu drogu istog oslobodi od kazne za predmetno delo, te podrazumeva i ocenu suda da li su ispunjeni uslovi za primenu ove zakonske odredbe, što je u konkretnom slučaju i učinjeno kada sud nije našao da ima uslova za primenu člana 246. stav 5. KZ.

Imajući u vidu navedeno, to su, po oceni ovoga suda neosnovani navodi zahteva branioca okrivljene Andree Simić, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog Damira Stankovića, advokat Milan Latinović, u zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) a branilac okrivljenog Igora Mikića, advokat Predrag Ćetković, na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, navodima i to: branioca okrivljenog Igora Mikića da se iz izreke pravnosnažne presude ne vidi koju je to radnju izvršenja preduzeo ovaj okrivljeni, a da ista sadrži zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i pravnosnažno osuđen, ističući da radnje dogovaranja da se nađe sa nekim u restoranu, parkiranje vozila i predaja drugom ključeva sopstvenog vozila, same po sebi, nisu kažnjive i ne predstavljaju nijednu od alternativno propisanih radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela; i branilaca okrivljenog Damira Stankovića, da se „preuzimanje“ opojne droge ne može smatrati radnjom izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ.

Na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i branilac okrivljene Andree Simić, advokat Dragan Čolić, navodeći da u svakom delu činjeničnog opisa dela u izreci pravnosnažne presude nedostaje reč „neovlašćeno“, kao zakonsko obeležje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, zbog čega delo okrivljene za koje je optužena i pravnosnažnom presudom oglašena krivom, nije krivično delo.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Po nalaženju ovoga suda, iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci prvostepene presude proizlazi da se u radnjama okrivljenih Igora Mikića, Damira Stankovića i Andree Simić, stiču sva objektivna i subjektivna zakonska obeležja po jednog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koja su pravnosnažnom presudom oglašeni krivim, jer su ovi okrivljeni u vreme i na mestu bliže opredeljenim u izreci presude, sposobni da shvate značaj svoga dela, svesni da je njihovo delo zabranjeno i hteli njegovo izvršenje neovlašćeno prodavali, kupovali radi prodaje, nabavljali, držali i prenosili radi prodaje opojnu drogu, a dana 15.08.2019. godine, okrivljeni Damir Stanković je od okrivljenog Igora Mikića preuzeo radi dalje prodaje opojnu drogu heroin, neto mase 59,65 grama, tako što su se po prethodnom dogovoru našli u Novom Sadu na označenom mestu, nakon čega je okrivljeni Igor Mikić okrivljenom Damiru Stankoviću predao ključ od svog putničkog vozila koje je prethodno parkirao na parking prostoru, pa je okrivljeni Damir Stanković otišao do navedenog vozila i iz dela kod vozačevog mesta, uzeo paket od najlona sa opojnom drogom heroin i stavio ga u donji deo garderobe ispod kaiša, koji paket je neposredno nakon toga pregledom od strane policije pronađen i uz potvrdu privremeno oduzet, kao i jedan mobilni telefon sa karticom, dok je okrivljeni Igor Mikić, kod sebe imao i novac u iznosu od 544.000,00 dinara i 20 evra, koji potiče od prodaje opojne droge i jedan mobilni telefon sa pripadajućom karticom; a okrivljeni Damir Stanković u periodu od maja 2019. do 15.08.2019. godine u više navrata od okrivljenog Igora Mikića i drugih NN lica nabavljao i kupovao radi prodaje različite vrste opojne droge te su okrivljeni Damir Stanković i Andrea Simić istu razmeravali i držali radi prodaje u dva stana u kojima su neprijavljeno boravili i to: u stanu koji se nalazio u Novom Sadu na označenoj adresi jednu najlonsku patent kesu u kojoj se nalazila opojna droga cannabis neto mase 0,32 g, i jedan paket od alu folije u kome se nalazilo neto mase 0,11 grama opojne droge kokain kao i novac u iznosu od 12.350,00 dinara i 115 evra, koji potiču od opojne droge i u drugom stanu koji se nalazi na označenoj adresi u Novom Sadu, opojnu drogu i to: jedan paket od najlona u kome se nalazila opojna droga heroin, neto mase 9,95 grama, jedan paket od najlona u kome se nalazila opojna droga heroin, neto mase 19,86 grama i neto mase 20,03 grama kofeina i paracetamola, jednu crnu najlonsku kesu sa kofeinom i paracetamolom neto mase 480,18 grama, koji služi za uvećanje mase opojne droge, jednu super karticu plave boje sa tragovima kofeina i paracetamola, plastične čaše sa tragovima kofeina i paracetamola, jednu digitalnu vagu za precizno merenje sa tragovima heroina, kofeina i paracetamola koja im je služila za razmeravanje opojne droge i dva mobilna telefona sa pripadajućim karticama, koju opojnu drogu je okrivljena Andrea Simić, po dogovoru sa okrivljenim Damirom Stankovićem iznosila iz stana i predavala NN licima.

Sledstveno iznetom u radnjama okrivljenih Igora Mikića, Damira Stankovića i Andree Simić se stiču svi bitni elementi po jednog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koja su oglašeni krivim i osuđeni pravnosnažnom presudom. Naime, u prvom stavu činjeničnog opisa dela datom u izreci pravnosnažne presude označeno je da su okrivljeni „neovlašćeno“ prodavali, kupovali radi prodaje, nabavljali, držali i prenosili radi prodaje opojnu drogu, što su alternativno propisane radnje izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Nadalje, iz činjeničnog opisa načina izvršenja dela, u izreci presude u odnosu na događaj od 15.08.2019. godine, proizlazi, da je okrivljeni Damir Stanković, preuzeo radi dalje prodaje opojnu drogu heroin, u količini od 59,65 grama od okrivljenog Igora Mikića, tako što mu je okrivljeni Igor Mikić predao ključeve od svog putničkog vozila koje je prethodno parkirao, pa je okrivljeni Damir Stanković iz navedenog vozila uzeo paket sa predmetnom opojnom drogom i stavio ga u donji deo garderobe ispod kaiša. Dakle, preuzimanje opojne droge heroin od strane okrivljenog Damira Stankovića i donošenje iste u putničkom vozilu na dogovoreno mesto od strane okrivljenog Igora Mikića, po oceni ovoga suda, predstavlja neovlašćeno prenošenje opojne droge radi dalje prodaje, što je jedna od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, koja radnja je i naznačena u izreci presude. Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Damira Stankovića i Igora Mikića da u činjeničnom opisu dela nisu opredeljene radnje izvršenja ovih okrivljenih.

Pored iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u izreci presude u stavu prvom jasno označeno da su svi okrivljeni „neovlašćeno“ prodavali, kupovali radi prodaje, nabavljali, držali i prenosili radi prodaje opojnu drogu, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Andree Simić, advokata Dragana Čolića da u izreci presude nedostaje reč „neovlašćeno“ kao zakonsko obeležje predmetnog krivčinog dela, ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva branilaca okrivljenog Igora Mikića, Damira Stankovića i Andree Simić da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenih povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane. Sledstveno iznetom, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Igora Mikića i Andree Simić, ocenjeni su kao neosnovani i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog Igora Mikića, advokat Predrag Ćetković i branilac okrivljene Andree Simić, advokat Dragan Čolić u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP i navodima da su u izreci presude navedene sve alternativno određene radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, ali da nije precizirano ko je šta od okrivljenih konkretno izvršio, kada i gde je to učinio i na koji način, niti o kojim opojnim drogama se radilo i u kojim količinama. Po oceni ovoga suda, branioci okrivljenih, iako se iznetim navodima zahteva formalno pozivaju na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, što su dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, u suštini ukazuju na nerazumljivost izreke pravnosnažne presude, koji nedostatak presude je propisan kao povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog Igora Mikića, advokat Predrag Ćetković u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je odlukom o oduzimanju imovinske koristi povređen krivični zakon sa obrazloženjem da je pobijanim presudama pozivanjem na odredbe člana 91. i 92. KZ, od okrivljenog oduzet novac u naznačenom iznosu iz razloga što isti potiče od prodaje opojne droge, koja tvrdnja suda se zasniva na predrasudnoj oceni odbrane okrivljenog, a ne na izvedenim dokazima, s obzirom na to da je u postupku utvrđeno da je okrivljeni oduzeti novac poneo sa sobom iz Beograda, tako da isti ne može predstavljati imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog dela vezano za događaj od 15.08.2019. godine, pa je sud donoseći ovakvu odluku postupio suprotno i odredbama člana 16. stav 4. i stav 5. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog Igora Mikića, iako formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, iznetim navodima ceni izvedene dokaze i iznosi svoje činjenične zaključke, suprotne činjeničnim zaključcima suda vezano za odluku o oduzimanju imovinske koristi od okrivljenog Damira Stankovića, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljene Andree Simić, advokat Dragan Čolić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je izreka presude protivrečna razlozima iste i da u obrazloženju presude nisu dati razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, kao i da drugostepeni sud nije cenio navode žalbe kojima je odbrana isticala navedenu povredu zakona, na koji način branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 460. ZKP, učinjenu drugostepenom presudom.

Isti branilac u zahtevu ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, isticanjem da u toku postupka nije utvrđeno da opojna droga koja je pronađena u zajedničkom stanu okrivljenih Damira Stankovića i Andree Simić, pripada okrivljenoj Andrei Simić, niti su utvrđeni količina i vrsta opojne droge koju je okrivljena iznosila iz stana i prodavala NN licima, pri tome dajući svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u pravnosnažnim presudama.

Drugostepeni sud je prema navodima zahteva istog branioca okrivljene Andree Simić, pogrešnom ocenom olakšavajućih okolnosti, a u odsustvu otežavajućih okolnosti zaključio da je kazna zatvora u trajanju od tri godine adekvatna ličnosti okrivljene na koji način po oceni ovoga suda, odbrana ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog Igora Mikića, advokat Predrag Ćetković, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je okrivljeni oglašen krivim zbog neovlašćene prodaje i prenošenja radi prodaje opojne droge, iako nije izveden, niti postoji bilo kakav dokaz kojim bi se to potvrdilo, osim nezakonitog iskaza Andree Simić sa zapisnika iz predistražnog postupka ističući i to da je pravnosnažnom presudom utvrđeno da okrivljeni nije bio u Novom Sadu u maju mesecu 2019. godine, što se u izreci presude označava kao početak vremenskog perioda u kome je predmetno krivično delo izvršeno. Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog Igora Mikića iznetim navodima zahteva osporava ocenu dokaza od strane suda i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi i na taj način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljene Andree Simić, advokat Dragana Vukanić, u zahtevu navodi da nema jasnih dokaza da je okrivljena učinila krivično delo za koje je oglašena krivom pravnosnažnom presudom ističući da ona nije znala gde se nalazila opojna droga pronađena u zajedničkim stanovima koji su koristili ona i okrivljeni Damir Stanković, zatim da nije pronađen nijedan kupac opojne droge, pri čemu je okrivljeni Damir Stanković, u svom iskazu nije teretio tvrdeći da pronađeni narkotici pripadaju lično njemu. Iznetim navodima zahteva po nalaženju ovoga suda, branilac okrivljene Andree Simić, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći svoje viđenje događaja na kome zasniva sopstvene činjenične zaključke, drugačije od onih utvrđenih u pravnosnažnim presudama. Ovaj branilac u podnetom zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 16. stav 5. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2), člana 441. stav 1, člana 440. člana 460. i člana 16. stav 4. i 5. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih Igora Mikića, advokata Predraga Ćetkovića i branilaca okrivljene Andree Simić, u ovom delu ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                       Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić