U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović, Milene Rašić i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivane Stanković, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 747/20 od 04.04.2022. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 190/22 od 06.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 08.09.2022. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivane Stanković, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 747/20 od 04.04.2022. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 190/22 od 06.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 747/20 od 04.04.2022. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Istom presudom obavezan je okrivljeni da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 12.800,00 dinara i na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, a zakonskom zastupniku maloletne oštećene, majci BB na ime nadoknade troškova krivičnog postupka iznos od 70.125,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a zakonski zastupnik maloletne oštećene je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva u ime maloletne oštećene, upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 190/22 od 06.06.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Ivana Stanković zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava iskaz maloletne oštećene, dat na glavnom pretresu, koji je prema stavu odbrane, pribavljen suprotno odredbi člana 152. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica, jer je saslušanje maloletne oštećene obavljeno bez prisustva radnika Centra za socijalni rad i suprotno stavu 3. istog člana, jer ispitivanje maloletne oštećene nije izvršeno upotrebom posebnih tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, bez prisustva drugih učesnika u prostoriji u kojoj se maloletni oštećeni nalazi. U vezi sa tim, kao nezakonit dokaz branilac označava i psihijatrijsko veštačenje od 02.02.2022.godine, koje je prema stavu odbrane zasnovano na iskazu maloletne oštećene odnosno na dokazu koji je morao biti izuzet iz predmeta.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Položaj maloletnih oštećenih u krivičnom postupku je propisan pravilima Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (član 150. – 157.), koji kada je reč o krivičnom postupku predstavlja lex specialis, čija se pravila primarno primenjuju, u cilju sprečavanja sekundarne i ponovljene viktimizacije žrtava krivičnih dela, a kada nešto nije njima uređeno, primenjuju se pravila sadržana u Zakoniku o krivičnom postupku, koji iako sadrži određene specifične odredbe o posebnoj zaštiti svedoka i oštećenih u krivičnom postupku, ne sadrži posebne odredbe koje se odnose na odgovarajuće modifikovanje opštih krivičnoprocesnih pravila, onda kada se u krivičnom postupku pojavljuje oštećeni određenim krivičnim delom, a koji je maloletno lice.

Članom 152. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, pored ostalog, propisano da će se saslušanje maloletnih lica obaviti uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica, dok je stavom 2. istog člana, pored ostalog propisano da se, ako se kao svedok saslušava maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom navedenim u članu 150. ovog zakona, saslušanje može sprovesti najviše dva puta, a izuzetno i više puta ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka. Stavom 3. ovoga člana propisano je da ako s obzirom na osobenosti krivičnog dela i svojstva ličnosti maloletnog lica, oceni da je to potrebno, sudija će narediti da se maloletno lice saslušava upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, a saslušanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika postupka, u prostoriji u kojoj se svedok nalazi, tako da mu stranke i lica koja na to imaju pravo, pitanja postavljaju posredstvom sudije, psihologa, pedagoga, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica.

Iz spisa predmeta proizilazi da je maloletna oštećena u predmetnom krivičnom postupku, ispitana dva puta, koliko je i dopušteno shodno članu 152. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i to na zapisniku o ispitivanju svedoka Kt 1935/2020 od 15.12.2020. godine pred Osnovnim javnim tužiocem u Leskovcu u prisustvu zakonskog zastupnika-majke, punomoćnika i predstavnika Centra za socijalni rad – pedagoga, a zatim i na glavnom pretresu održanom pred Osnovnim sudom u Leskovcu dana 12.01.2022. godine, kada je ispitana u prisustvu punomoćnika i zakonskog zastupnika – majke. Samim tim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, okolnost da na glavnom pretresu, ispitivanju maloletne oštećene nije prisustvovao radnik Centra za socijalni rad, ne čini taj dokaz nezakonitim, posebno imajući u vidu da su odredbe na koje se poziva branilac, usmerene zaštiti maloletnog lica, koja je na zapisniku sačinjenom pred sudom izjavila da želi da svedoči, ali ne u prisustvu okrivljenog, koji je nakon toga udaljen iz sudnice.

U vezi sa tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da okolnost da ispitivanje maloletne oštećene nije obavljeno u skladu sa odredbom člana 152. stav 3. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, na koju se ukazuje zahtevom, ne kompromituje iskaz maloletne oštećene i ne čini taj dokaz nedozvoljenim. Ovo stoga, što navedena odredba nije imperativnog karaktera, već ostavlja mogućnost sudu da ukoliko, s obzirom na svojstva ličnosti maloletnog oštećenog lica proceni da je to neophodno, njegovo ispitivanje obavi na način propisan ovom odredbom. Pri tome, eventualno nepostupanje shodno odredbama kojima se pruža krivično pravna zaštita maloletnim oštećenim licima svakako nije na štetu okrivljenog, već u tom slučaju može biti isključivo na štetu oštećenog lica.

Kako je iskaz maloletne oštećene dat na glavnom pretresu, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, dokaz na kome se može zasnivati osuđujuća presuda, to su kao neosnovani ocenjeni i navodi zahteva kojima se ukazuje da je i psihijatrijsko veštačenje zasnovano na tom iskazu, nezakonit dokaz.

Shodno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje shodno članu 485. stav 4. ZKP, predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca. Međutim, obrazloženje istaknutih povreda, kao i ostali navodi zahteva svode se na osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog pravnosnažnim presudama, odnosno povredu člana 440. ZKP i na osporavanje razloga pravnosnažne presude odnosno povredu postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored ovoga, branilac u zahtevu kao razlog njegovog podnošenja navodi povrede članova 68. stav 1. tačka 10), 83. stav 1. i 114. stav 4. ZKP.

Međutim, kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede članova 68. stav 1. tačka 10), 83. stav 1., 114. stav 4. i 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu istih, nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu navoda branioca kojima ističe da izreka presude u sebi sadrži više različitih polnih radnji izvršenih u kratkom vremenskom razmaku, zbog čega nije jasno da li se u konkretnom slučaju radi o jednom delu ili o produženom krivičnom delu, u smislu člana 61. Krivičnog zakonika, nalazeći da je u ovom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti podnet na štetu okrivljenog.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić