Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 440/20 od 23.12.2020. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, prvostepena presuda je preinačena, samo u delu odluke o kazni, tako što je drugostepeni sud, zbog izvršenja krivičnih dela za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, prethodno utvrdio kazne i to: okrivljenom Denisu Pavlovu, za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi sa stavom 1. i 2. u vezi sa članom 33. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 10 godina; za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi člana 33. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 1 godine; okrivljenom Dejanu Mihailoviću, za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ, kaznu zatvora u trajanju od tri godine a za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi člana 33. KZ kaznu zatvora u trajanju od jedne godine; okrivljeni Negomiru Uroševiću, za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi sa stavom 1. i 2. u vezi člana 33. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 9 godina a za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi člana 33. KZ, kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i okrivljenom Dušanu Davidoviću, za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi sa stavom 1. i 2. u vezi člana 33. KZ, kaznu zatvora u trajanju od devet godina i šest meseci, a za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ, kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pa ih je osudio na jedinstvene kazne zatvora i to: okrivljenog Denisa Pavlova u trajanju od 12 godina i 6 meseca, okrivljenog Dejana Mihailovića u trajanju od tri godine i šest meseci, okrivljenog Negomira Uroševića u trajanju od 9 godina i 6 meseci i okrivljenog Dušana Davidovića u trajanju od 10 godina i 6 meseci u koje kazne im se uračunava vreme provedeno u pritvoru i zadržavanju i to: okrivljenom Denisu Pavlovu od 25.07.2013. godine pa nadalje, okrivljenom Dejanu Mihailoviću od 25.07.2013. godine do 23.01.2014. godine, okrivljenom Negomiru Uroševiću od 25.07.2013. godine pa nadalje i okrivljenom Dušanu Davidoviću od 30.07.2013. godine pa nadalje, dok su, žalba Višeg javnog tužioca u preostalom delu, kao i žalbe branioca okrivljenog Denisa Pavlova, advokata Aleksandra Petrovića, branilaca okrivljenog Dejana Mihailovića, advokata Maje Trkulje i advokata Dejana Ćasića, branioca okrivljenog Negomira Uroševića, advokata Aleksandra Đurkovića i branilaca okrivljenog Dušana Davidovića, advokata Đorđa Kalanja i advokata Bojana Stanojlovića, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

-branilac okrivljenog Dušana Davidovića, advokat Bojan Stanojlović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenog Dejana Mihailovića, advokat Dejan Ćasić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje ili da istu presudu preinači tako što će okrivljenog osloboditi krivice;

-branilac okrivljenog Dejana Mihailovića, advokat Marko Pušica zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine obe pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači obe ili samo drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ga oglasiti krivim za pravilnu krivičnopravnu kvalifikaciju, i izreći mu blažu krivičnu sankciju po vrsti i meri; i

-branilac okrivljenog Negomira Uroševića, advokat Aleksandar Đurković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda i predloga iznetih u zahtevima, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Dušana Davidovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe, da se pobijana pravnosnažna presuda u odnosu na ovog okrivljenog zasniva na nezakonitom dokazu, i to na iskazu okrivljenog Denisa Pavlova, datom u pretkrivičnom postupku prilikom drugog saslušanja u policiji dana 26.07.2013. godine, koji iskaz je suprotno članu 9. ZKP, dobijen upotrebom pretnje i obmane od strane policijskih službenika, koji su uticali na slobodnu volju okrivljenog Denisa Pavlova u pogledu onoga što je tada izjavio, neosnovano tereteći okrivljenog Dušana Davidovića da je učestvovao u fizičkom napadu na pok. BB. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da je okrivljeni Denis Pavlov na glavnom pretresu održanom dana 11.07.2014. godine ovaj deo svog iskaaza povukao navodeći da mu je u policiji sugerisano da tereti okrivljenog Dušana Davidovića i da je bio ucenjen da će, ako tako ne kaže ostati u pritvoru. Stoga se, prema stavu odbrane, osuđujuća presuda u odnosu na okrivljenog Dušana Davidovića zasniva isključivo na navedenom nezakonitom dokazu, jer nijedan saslušani svedok, niti materijalni dokazi, kao i izvršena veštačenja ne ukazuju da je okrivljeni Dušan Davidović izvršio predmetno krivično delo. Pored iznetog, branilac u zahtevu ističe i to da su nižestepeni sudovi bili dužni da ispitaju okolnosti pod kojima je okrivljeni Denis Pavlov dao drugi iskaz u policiji, polemišući sa zaključcima nižestepenih sudova i pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj je u krivičnom postupku zabranjena upotreba dokaza dobijenih metodama prisile i ugnjetavanja, odnosno protivno volji okrivljenog, a što je povezano sa primenom standarda prava na pravično suđenje poštovanjem predpostavke nevinosti i principa in dubio pro reo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Davidovića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 89. stav 10. ZKP, koja je bila na snazi u vreme preduzimanja dokazne radnje saslušanja okrivljenog Denisa Pavlova u pretkrivičnom postupku dana 26.07.2013. godine („Sl. list SRJ“, br.70/2001, 68/2002, i „Sl. glasnik RS“, br.58/2004... i 72/2009), određeni su slučajevi kada se na iskazu okrivljenog ne može zasnivati sudska odluka, pa je, pored ostalog, propisano da ova zabrana postoji ako je prilikom saslušanja okrivljenog postupljeno protivno odredbi stava 8. tog člana, kojim je određeno da se prema okrivljenom ne smeju upotrebiti sila, pretnja, obmana, nedozvoljeno obećanje, iznuda, iznurivanje ili druga slična sredstva (član 131. stav 4) da bi se došlo do njegove izjave ili priznanja ili nekog činjenja, koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz.

Iz zapisnika o saslušanju osumnjičenog Denisa Pavlova, pred ovlašćenim službenim licem Direkcije policije, PU za Grad Beograd, UKP, Treće odeljenje od 26.07.2013. godine, proizlazi da je saslušanje okrivljenog obavljeno u svemu u skladu sa odredbom člana 89. tada važećeg ZKP, u prisustvu izabranog branioca, advokata Miloša Zekovića, a nakon obavljenog poverljivog razgovora sa braniocem. Okrivljeni je pre navedenog saslušanja od strane ovlašćenog službenog lica policije poučen opravima iz člana 4, 5. i 89. tada važećeg ZKP, koja mu pripadaju kao okrivljenom, što je konstatovano u navedeno zapisniku, kao i to da je okrivljeni isti pročitao i potpisao bez primedbi.

Kada je u pitanju upotreba nedozvoljenih sredstava kojima se utiče na slobodnu volju okrivljenog u pretkrivičnom postupku prilikom davanja iskaza dana 26.07.2013. godine, zahtevom se ukazuje da je okrivljeni od strane ovlašćenog službenog lica policije bio ucenjen da će ostati u pritvoru ako svojim iskazom ne bude teretio okrivljenog Dušana Davidovića.

U konkretnom slučaju, po oceni ovoga suda, nižestepeni sudovi su, nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog Dušana Davidovića, ispitivali okolnosti vezane za davanje iskaza okrivljenog Denisa Pavlova prilikom drugog saslušanja u pretkrivičnom postupku dana 26.07.2013. godine, tako da je ocena nezakonitosti ovog dokaza bila predmet razmatranja nižestepenih sudova. Naime, prvostepeni sud je u sklopu ocene odbrane okrivljenog Denisa Pavlova pojedinačno i u vezi sa iskazom svedoka VV, proveravao činjenice, koje je ovaj okrivljeni izneo u izmenjenoj odbrani na glavnom pretresu u pogledu navodne ucene kojoj je bio izložen od strane policije, i na osnovu izvedenih dokaza našao da takvog nezakonitog postupanja policijskih službenika, kojim bi se uticalo na slobodu volje okrivljenog u cilju davanja iskaza određene sadržine, u konkretnom slučaju nije bilo. Iz iznetih razloga, izneta izmenjena odbrana okrivljenog Denisa Pavlova na glavnom pretresu u pogledu navoda o upotrebi ucene od strane policijskih službenika kao razlogu davanja iskaza u pretkrivičnom postupku kojim tereti okrivljenog Dušana Davidovića nije prihvaćena od strane prvostepenog suda. Pored iznetog, drugostepeni sud je analizirajući odbranu okrivljenog Denisa Pavlova prihvatio kao argumentovane i logične razloge prvostepenog suda kojima je ocenjena kao verodostojna odbrana ovog okrivljenog u predkrivičnom postupku od 26.07.2013. godine pri kojoj je ostao i u istražnom postupku, zbog čega je ocenio kao neosnovane žalbene navode odbrane kojima se dovodi u pitanje zakonitost navedenog iskaza iz razloga što je dat pod pritiskom policije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Davidovića kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Dejana Mihailovića, advokat Marko Pušica, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da je ovaj okrivljeni, pri činjenici da njegove radnje u izreci prvostepene presude nisu opisane kao saizvršilačke, kritičnom prilikom postupao samostalno i kao izvršilac u nužnoj odbrani, odbijajući istovremeni protivpravni napad oštećenog AA, što proizlazi iz izvedenih dokaza, pa kako u smislu odredbe člana 19. stav 1. KZ, delo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo, to ni radnje okrivljenog Dejana Mihailovića preduzete kritičnom prilikom ne predstavljaju krivično delo.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Dejana Mihailovića, advokata Marka Pušice, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane.

Po nalaženju ovoga suda iz činjenica i okolnosti označenih pod tačkom 2. izreke prvostepene presude, proizlazi i radnja izvršenja krivičnog dela koja se sastoji u fizičkom napadu – udaranju rukama i nogama po glavi i telu oštećenog AA, zajedno sa ostalim okrivljenima, i posledica krivičnog dela – nastupanje teške telesne povrede, a usled preduzetih radnji okrivljenog, pri čemu je u činjeničnom opisu dela u izreci presude opisano da je okrivljeni krivično delo učinio sa direktnim umišljajem, u stanju uračunljivosti i svestan zabranjenosti svoga dela. Sledstveno iznetom, činjenični opis dela u izreci prvostepene presude sadrži sva objektivna i subjektivna zakonska obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni Dejan Mihailović oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Imajući u vidu navedeni činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude, kao i odredbu člana 19. stav 2. KZ kojom je propisano da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad, to je očigledno, imajući u vidu da u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela nije opisan protivpravni napad oštećenog, da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu instituta nužne odbrane vezano za uslove napada i odbrane, tako da se kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog Dejana Mihailovića, advokata Marka Pušice kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog Dejana Mihailovića, advokat Marko Pušica, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti i to u odnosu na institut saizvršilaštva propisan članom 33. KZ. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da u činjeničnom opisu krivičnih dela u izreci prvostepene presude za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, nisu naznačene sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja navedenog instituta, pa je tako izostao opis učešća više lica po prethodnom dogovoru, sa umišljajem ili iz nehata i njihovo zajedničko izvršenje predmetnih krivičnih dela ili ostvarenje zajedničke odluke drugom radnjom sa umišljajem kojom se bitno doprinosi izvršenju krivičnog dela. Pri tome, prema navodima zahteva, u činjeničnom opisu krivičnih dela pod tačkom 2. izreke prvostepene presude, nije navedeno da su okrivljeni postupali kao radnici obezbeđenja splava, zbog čega iz takvog činjeničnog opisa proizlazi da su okrivljeni delovali kao obični izvršioci, a ne u saizvršilaštvu, kako su to zaključili nižestepeni sudovi.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Mihailovića, advokata Marka Pušice, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Branilac okrivljenog je iznete navode isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 16. u trećem stavu obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Pored iznetog, prema činjeničnom opisu krivičnih dela datom pod tačkom 2) izreke prvostepene presude, okrivljeni Dejan Mihailović je zajedno sa okrivljenim Denisom Pavlovim, Negomirom Uroševićem i Dušanom Davidovićem, u uračunljivom stanju, svestan svojih dela i njihove zabranjenosti i želeći njihovo izvršenje, fizički napao oštećene AA i GG, udarajući ih po glavi i telu rukama i nogama, kao sredstvom podobnim da telo teško povredi, iz kog opisa proizlazi da je umišljaj svih okrivljenih bio upravljen u istom pravcu i da je isti obuhvatao svest da se zajedničkim delovanjem, koje čini celinu, preduzimaju radnje kojima se može povrediti telesni integritet oštećenih, što su oni i hteli. Sve navedeno, bez obzira što u činjeničnom opisu dela u izreci presude nije navedeno da je između okrivljenih postojao prethodni dogovor o izvršenju krivičnih dela i da je u pitanju njihovo zajedničko delovanje, a što proizlazi iz opisanih radnji i subjektivnog odnosa okrivljenih prema izvršenim delima, i po oceni ovoga suda, okrivljenog Dejana Mihailovića čini saizvršiocem u izvršenju krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi člana 33. KZ, za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Mihailovića, advokata Marka Pušice, da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Davidovića, pobijane pravnosnažne presude donete su uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, s obzirom na to da prvostepeni sud u svojoj presudi nije obrazložio na osnovu čega je izveo zaključke o odlučnim činjenicama, niti je drugostepeni sud odgovorio na žalbene navode kojima je ukazano na nedostatke u prvostepenoj presudi.

Branilac okrivljenog Dejana Mihailovića, advokat Dejan Ćasić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da drugostepeni sud nije dao jasne i dovoljne razloge za donošenje svoje presude kojom je okrivljenom jedinstvenu kaznu zatvora na koju je osuđen prvostepenom presudom, uvećao za 15 meseci, već je samo paušalno naveo da je prilikom donošenja ovakve odluke imao u vidu pokazanu upornost svih okrivljenih u izvršenju krivičnih dela ne obrazlažući na ubedljiv način u čemu se takva upornost ogleda, a koja opravdava da se okrivljenima kazne izrečene prvostepenom presudom dodatno uvećaju, kojim navodima, po oceni ovoga suda, branilac ukazuje da je drugostepena presuda doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog Dejana Mihailovića, advokat Dejan Ćasić, u zahtevu ističe i to da je drugostepeni sud u potpunosti zanemario okolnosti usled kojih je došlo do opšte tuče, zatim da je oštećeni AA, bio taj koji je započeo sukob, što potvrđuju kako sami okrivljeni tako i ispitani svedoci, posebno kada se ima u vidu da je oštećeni osoba sa emocionalno nestabilnom strukturom ličnosti, da je kritičnom prilikom bio pod dejstvom alkohola i sve vreme se ponašao kabadahijski, te da je nejasno kako je sud utvrdio postojanje uzročnoposledične veze između radnji okrivljenih i nastupelih posledica kada je u dokaznom postupku nesumnjivo utvrđeno da su u fizičkom sukobu sa oštećenim učešće uzela i NN lica, a da sa druge strane nije utvrđeno koje konkretne radnje je preduzeo svaki od okrivljenih, odnosno ko je oštećenima naneo telesne povrede opisane u izreci presude.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog Dejana Mihailovića, advokat Dejan Ćasić, iznetim navodima zahteva osporava ocenu dokaza od strane suda i iznosi sopstvene činjenične zaključke, koji su drugačiji od onih utvrđenih u pravnosnažnoj presudi, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Dejana Mihailovića, advokat Dejan Ćasić, navodi i to da je drugostepeni sud bio dužan da prilikom odlučivanja o kazni u odnosu na ovog okrivljenog uzme u obzir činjenice da je okrivljeni bio napadnut na svom radnom mestu i da je pokušao da spreči dalju eskalaciju verbalnog sukoba, te da nije u dovoljnoj meri cenjeno držanje okrivljenog pred sudom, izraženo žaljenje i okolnost da ranije nije osuđivan i da se protiv njega ne vodi drugi krivični postupak, kojim navodima branilac ukazuje da sud nije pravilno odmerio kaznu, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, odnosno na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog Dejana Mihajlovića, advokat Dejan Ćasić, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 16. stav 5. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440., člana 441. stav 1. i člana 16. stav 5. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Dušana Davidovića u preostalom delu i zahtev branioca okrivljenog Dejana Mihailovića, advokata Dejana Ćasića, u celosti, ocenio kao nedozvoljene.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Negomira Uroševića, advokata Aleksandra Đurkovića, Vrhovni kasacioni sud je našao da je isti neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog navedenih povreda tog zakonika učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni.

S obzirom na to da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Negomir Urošević, drugostepenu presudu lično primio dana 06.05.2021. godine, a da je njegov branilac, advokata Aleksandar Đurković, zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda podneo preko pošte dana 17.06.2021. godine, dakle po proteku zakonom propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Negomira Uroševića, ocenio neblagovremenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 1) i tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                           Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić