Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Jovan Marić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede članova 1., 3., 15., 16., 68. stav 1. tačka 5), 402. stav 7. u vezi 397. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe i nadoknadi sve troškove krivičnog postupka ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim, nije krivično delo jer je isto definisano posledicom, a prema navodima branioca radnje okrivljenog opisane u izreci presude nisu bile takvog inteziteta da su prouzrokovale osećaj ugroženosti kod oštećene pa tako nije ni ostvarena posledica krivičnog dela. Nadalje, branilac ukazuje da je radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 194. Krivičnog zakonika sadržajno različita, ali je određena trajnim glagolom, tako da nasilje u porodici predstavlja model ponašanja, a ne izolovani incident, kao u konkretnom slučaju.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Kod krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika radi se o takozvanoj „posledičnoj radnji“ izvršenja, koja sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. Krivičnog zakonika – kao primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo ili drsko ili bezobzirno ponašanje, kojim učinilac ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili/i duševno stanje člana porodice.

Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela određena je trajnim glagolom, pa se u smislu odredbe člana 112. stav 30. Krivičnog zakonika smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta, iz kog razloga je, za postojanje dela bez značaja što se u konkretnom slučaju radilo o jednokratnom postupanju okrivljenog.

Shodno tome okrivljeni je, suprotno navodima zahteva, na način opisan u izreci prvostepene presude, opisanim radnjama izvršenim dana 23.08.2020. godine (...oštećenoj rekao uvredljive reči, nazvavši je kur..tinom, govoreći joj da će je udariti...), pretnjom da će napasti na telo oštećene, drskim ponašanjem ugrožavao spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice, svoje supruge sa kojom je u brakorazvodnoj parnici i time ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela, pa su navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Ostalim navodima zahteva, branilac ukazuje na povrede članova 1., 3., 15., 16. i 440. ZKP, osporavanjem činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom, a potvrđenog drugostepenom presudom, kao i pravilnost ocene izvedenih dokaza, posebno odbrane okrivljenog i iskaza svedoka – oštećene i njenih roditelja i iznosi sopstveno viđenje činjenica koje proizilaze iz tih dokaza, ukazujući da sud nije sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenog, kao i da tokom postupka nisu izvedeni dokazi koji sa nesumnjivom sigurnošću ukazuju da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim.

Pored toga, branilac zahtevom ukazuje da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 68. stav 1. tačka 5) ZKP.

Nadalje, u obrazloženju zahteva branilac ističe i povredu člana 402. stav 7. u vezi člana 397. stav 4. ZKP, koji nalaže da se u slučaju promene iskaza svedoku predoči raniji iskaz i upita za razloge odstupanja u istima.

Ukazujući na nejasne razloge nižestepenih presuda, branilac ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, povrede članova 1., 3., 15., 16., 68. stav 1. tačka 5), 402. stav 7. u vezi 397. stav 4. i 440. ZKP, kao i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić