Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Stevice Živojinovića - advokat Marina Jovanović Bajović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da se u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi odlaganje izvršenja pravnosnažne presude.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok u ostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitim dokazima – na zapisniku o uviđaju i izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta KT br. 603-402/21 od 19.09.2021. godine, te forenzičko – tehničkoj dokumentaciji KT br. 402/21 od 19.09.2021. godine, a stim u vezi ističe da je zapisnik o uviđaju sačinjen suprotno odredbi člana 300. stav 3. ZKP jer branilac i okrivljeni nisu obavešteni o vremenu i mestu obavljanja uviđaja, te suprotno odredbi člana 287. stav 2. ZKP. Prema stavu branioca, i video zapis koji se nalazi na CD-u od 18.09.2021. godine, a koji je reprodukovan na glavnom pretresu dana 01.12.2023. godine predstavlja nezakonit dokaz, obzirom da se pregledanje snimka, može izvršiti samo na osnovu naredbe javnog tužioca, a koje naredbe u konkretnom slučaju nije bilo.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovog suda, ne mogu se prihvati kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 133. stav 1. i 2. ZKP propisano je da se uviđaj preduzima kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje neke činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje organa postupka, te da predmet uviđaja može biti lice, stvar ili mesto.

Odredbom člana 136. stav 1. ZKP propisano je da se uviđaj mesta preduzima na mestu krivičnog dela ili drugom mestu na kojem se nalaze predmeti ili tragovi krivičnog dela (pod licem mesta krivičnog događaja se podrazumeva: a) mesto na kom je učinilac preduzeo radnju krivičnog dela, b) mesto na kom je nastupila posledica krivičnog dela i v) svako drugo mesto na kom se mogu pronaći predmeti i tragovi krivičnog dela).

U predistražnom postupku, organ postupka koji preduzima dokazne radnje, pa i uviđaj, je policija, saglasno članu 287. stav 1. ZKP, a dokazi koje je policija pribavila preduzimanjem dokaznih radnji mogu biti korišćeni u daljem toku krivičnog postupka, ako su dokazne radnje sprovedene u skladu sa ZKP-om (član 287. stav 2. ZKP). U skladu sa navedenim odredbama ZKP-a, ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova imala su ovlašćenje da izvrše uviđaj svakog mesta na kome se mogu pronaći predmeti i tragovi krivičnog dela (član 136. stav 1. ZKP).

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je zapisnik o uviđaju mesta događaja od 19.09.2021. godine sačinjen na osnovu člana 133. i člana 136. ZKP, od strane ovlašćenog službenog lica PS Velika Plana, a po ovlašćenju zamenika Višeg javnog tužioca, kojom prilikom je sačinjen i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta, kao i forenzičko – tehnička dokumentacija, dakle da je uviđaj obavljen u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, o čemu je sačinjen zapisnik, u skladu sa odredbom člana 233. stav 3. ZKP, to su i zapisnik o uviđaju, a i ostali dokazi koji su iz istog proistekli – izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta i forenzičko – tehnička dokumentacija od 19.09.2021. godine, po oceni ovoga suda, zakoniti dokazi. Pri tome činjenica da branilac okrivljenog i okrivljeni nisu obavešteni o vremenu i mestu obavljanja uviđaja, ovaj dokaz ne čini nezakonitim, imajući u vidu da je odredbom člana 300. stav 3. ZKP, propisano da osumnjičeni i njegov branilac mogu da prisustvuju uviđaju, te da je, dakle, prema odredbama ZKP njihovo prisustvo predviđeno samo kao mogućnost, a ne i obaveza. Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Neosnovano se istim zahtevom ukazuje i da video zapis od 18.09.2021. godine predstavlja nezakonit dokaz.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 01.12.2023. godine sud izvršio predgled video zapisa koji se nalazi na CD-u od 18.09.2021. godine, koji dokaz je izveden bez primedbi stranaka, pa imajući u vidu navedeno, te činjenicu da se u konkretnom slučaju radi o pregledu video snimka sa spoljne sigurnosne kamere koja je postavljena iz bezbednosnih razloga u dvorištu kuće u kojoj oštećena stanuje, gde je krivično delo izvršeno i da se ne radi o video zapisima koji se odnose na posebne dokazne radnje u smislu člana 161. do 187. ZKP koji moraju biti pribavljeni po naredbi suda i za određena krivična dela koja su taksativno navedena u članu 162. ZKP, to je navedeni snimak, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, mogao biti korišćen kao dokaz u krivičnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je i u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbio kao neosnovan, nalazeći da nižestepenim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Isti zahtev je u ostalom delu odbačen, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, u uvodu podnetog zahteva, branilac okrivljenog ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje predstavljaju zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca. Međutim, kako branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ne precizira u čemu se sastoje istaknute povrede zakona, to je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev valja odbaciti jer nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, imajući u vidu da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                            Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković