U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 203. stav 1. u vezi člana 33. i 61. stav 1. i 5. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Todora Krstića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu 3K.br. 250/21 od 19.09.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br. 45/24 od 14.02.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Todora Krstića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu 3K.br. 250/21 od 19.09.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br. 45/24 od 14.02.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu 3K.br. 250/21 od 19.09.2023. godine godine okrivljeni AA, pored okrivljenog BB, oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 203. stav 1. u vezi člana 33. i 61. stav 1. i 5. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i pet meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 22.11.2018. godine do 30.11.2018. godine. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1.br. 45/24 od 14.02.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog BB, žalba njegovog branioca i žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Pirotu 3K.br. 250/21 od 19.09.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Todor Krstić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje i odluči o troškovima krivičnog postupka na ime podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 90.000,00 dinara.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, obzirom da optuženjem nije bilo obuhvaćeno krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, za koje je nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja, a radi se konkretno o događaju od 31.07.2018. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je optužnim predlogom zamenika javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Pirotu okrivljenom AA stavljeno na teret i izvršenje krivičnog dela izvršenog dana 31.07.2018. godine u Beloj Palanci u selu Crvena Reka, koje je prema kvalifikaciji iz optužnog akta ušlo u produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. i 61. stav 1. i 5. KZ.

Shodno iznetom, ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ nije bilo predmet optuženja iz kojih razloga Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP koju obrazlaže navodima da je optužba prekoračena na taj način što je prvostepeni sud sam bez prethodne izmene optužnog akta i optuženja u delu izreke presude kod pravne kvalifikacije dela dodao „u vezi člana 203. stav 1. KZ“.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Dakle, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela okrivljenog, koje su opisane u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da su navodi dispozitiva optužnog akta identični sa izrekom pravnosnažne presude.

Shodno iznetom, kako je činjenični opis krivičnog dela za koje su okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašeni krivim ostao u poptunosti u granicama optužnog akta, a kako sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela (člana 420. stav 2. ZKP), to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima Ku broj 869/18 od 12.09.2018. godine jer ne postoji naredba suda za oduzimanje putničkog motornog vozila ... vlasništvo okrivljenog AA, ali i zapisnik o pretresu 2Kpp Pov br. 106/18 od 24.11.2018. godine i od 29.11.2018. godine i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta Ku broj 664/18 od 29.11.2018. godine, za koje takođe nije bilo naredbe suda. U spisima predmeta, takođe nema dokaza da su policijski službenici o napred navedenoj radnji odmah ili najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja radnje obavestili javnog tužioca. Nezakonitost zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija 1Kpp Pov. br. 105/18 od 24.11.2018. godine, branilac vidi i u činjenici su svedoci pretresa u svojstvu građanina bile službenice PU Pirot – PS Bela Palanka organa postupka koji je vršio predmetni pretres. Iz istog razloga branilac kao nezakonite dokaze označava i: zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija bez broja od 23.11.2018. godine, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija 2Kpp br. 106/18 od 24.11.2018. godine, kao i zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija 2Kpp Pov br. 68/19 od 14.05.2019. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta – potvrde o privremeno oduzetim predmetima Ku broj 869/18 od 12.09.2018. godine proizlazi da su ovlašćena službena lica navedenu potvrdu sačinila na osnovu člana 147. Zakonika o krivičnom postupku prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP, o čemu su ovlašćena službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenje kriminalističke policije sačinila Službenu belešku Pu 869/18 istog dana u kojoj je konstatovano da je o navedenom konsultovan dežurni javni tužilac. Takođe, u službenoj belešci je konstatovano da je javni tužilac naložio da se vozilo marke ... na kome se nalaze registarske tablice koje ne potiču od tog već od drugog vozila oduzmu, kao i da u konkretnom slučaju ne postoje elementi krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. KZ, jer vozilo nije zaustavljeno u saobraćaju i falsifikat nije upotrebljen. Po instrukcijama zamenika OJT u Pirotu je postupljeno od strane policije i konstatovano da će biti izvršena dalja provera za vozila koja su privremeno oduzeta i da će se o rezultatima izvršenih provera i veštačenju broja šasije zamenik javnog tužioca naknadno izvestiti.

Da bi se dokaz smatrao „nezakonitim“ neophodno je utvrditi da je on posredno ili neposredno sam po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ZKP, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Vrhovni sud nalazi da su ovlašćena službena lica saglasno odredbama člana 147. i 286. stav 1. i 2. Zakonika o krivičnom postuku imala ovlašćenja da oduzmu predmete od okrivljenog, pa je predmetna potvrda o oduzetim predmetima od okrivljenog, u konkretnom slučaju, pravilno cenjena kao dokaz prilikom donošenja prvostepene presude i suprotno navodima iznetim u zahtevu branioca okrivljenog ne predstavlja nezakoniti dokaz.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da potvrda o privremeno oduzetim predmetima Ku broj 869/18 od 12.09.2018. godine nije nezakonit dokaz i na njoj se suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog može zasnivati presuda, jer u konkretnom slučaju, nije bila neophodna naredba sudije za prethodni postupak da bi se putničko vozilo oduzelo, jer su ovlašćena službena lica policije u svemu postupila u skladu sa članom 286. stav 1. i 2. ZKP

Kada su u pitanju zapisnici o pretresanju stana i drugih prostorija, kao izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta Ku broj 664/18 od 29.11.2018. godine Vrhovni sud nalazi da su isti zakoniti dokazi i na njima se može zasnivati pravnosnažna presuda imajući u vidu da su ovlašćena službena lica pre pristupanja pretresanju stana i drugih prostorija imala naredbe suda o pretresanju, odnosno sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Pirotu je izdao naredbe, a što je sve precizno konstatovano u zapisnicima o pretresanju stana i drugih prostorija u kojima je jasno naznačen sud koji je naredio pretresanje, šta je predmet pretresanja, razloge pretresanja i organa koji će isto preduzeti, a sve u skladu sa članom 155. Zakonika o krivičnom postuku. Prilikom obavljanja ovih dokazni radnji – pretresanja stana i drugih prostorija sačinjeni su zapisnici gde je konstatovano da istima prisustvuje i branilac okrivljenog AA - advokat Todor Krstić, kao i svojstvo dva punoletna građana koji su u smislu člana 156. stav 7. ZKP pre početka pretresanja upozorena da paze na tok pretresanja i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika, a što sve proizilazi iz istih. Takođe, i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta Ku broj 664/18 od 29.11.2018. godine je sačinjen povodom pretresa putničkog motornog vozila ..., a koja dokazna radnja je sproveden po Naredbi sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Pirotu 2Kpp.pov. br.106/18 od 23.11.2018. godine i kojoj je prisutvovao i branilac okrivljenog AA - advokat Todor Krstić.

Pored iznetog, navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da su zapisnici o pretresanju stana i drugih prostorija koje branilac taksativno navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti i koje obrazlaže navodima da su isti nezakoniti jer su navedenim dokaznima radnjama prisustvovale osobe zaposlene u PU Pirot – PS Bela Palanka, Vrhovni sud takođe ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj na prvostepenu presudu, a drugostepeni sud je o tome na strani 4, stav pet, i strani 5, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, na osnovu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog kao nezakonite dokaze označava i listing dolazećih i odlazećih poziva, jer se u spisima predmeta ne nalazi naredba suda za njegovo pribavljanje.

Stoji činjenica da se u spisima predmeta ne nalazi naredba suda o pribavljanju listinga dolazećih i odlazećih poziva, a kako to branilac navodi u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog Zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na drugi dokaz očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Iz spisa predmeta proizlazi da se prvostepena presuda ne zasniva na navedenom dokazu, obzirom da iz navedenog dokaza nisu utvrđene pravno relevantne činjenice od značaja za meritornu odluku suda u konkretnom predmetu, a kako je to konstatovano na strani 19, stav peti prvostepene presude.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na taj način što je prvostepeni sud izveo kao dokaz listing dolazećih i odlazećih poziva, obzirom da u konkretnom slučaju, navedeni dokaz nije neposredno niti posredno cenjen u dokaznom postupku niti je na njemu zasnovana sudska odluka, a što je neophodno za postojanje apsolutno bitne povrede iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se obrazlaže povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući sadržinu dokaza „potvrde o privremeno oduzetim predmetima, zapisnike o prepoznavanju, potvrde o vraćenim predmetima, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija 2Kpp Pov. br. 106/18 od 29.11.2018. godine...“, koja povreda zakona ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega u navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nije bio predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku.

Iz iznetih razloga na osnovu člana 491. ZKP, Vrhovni sud je, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                     Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković