Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.M. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoje, već suštinski u obrazloženju osporava i polemiše za činjeničnim utvrđenjem u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog čega je u smislu odredbe čalna 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama navodi da je okrivljeni kritičnom prilikom preduzeo sve što je bilo potrebno, da nije ni imao na raspolaganju metalnu kasu, da su dva svedoka posvedočila da nije imao ni kancelariju, i nije mogao biti svestan da novac može da nestane iz načelnikove kancelarije, zbog čega se u njegovim radnjama ne stiču bitni elementi krivičnog dela, za koje je oglašen krivim tim pre što su u identičnim slučajevima u sudskoj praksi donošene i oslobađajuće presude.

Kako je dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva – na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.M. na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                          Dragiša Đorđević,s.r.