Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko branioca a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obavezno navođenje razloga za podnošenje zahteva zbog povrede Zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA ističe da su pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i tačka 7) ZKP i s tim u vezi navodi da su odluke o izboru sudija i tužilaca donete na nelegalan i nelegitiman način. Nadalje, u zahtevu se navodi da je izreka drugostepenog rešenja protivrečna sama sebi i razlozima rešenja, da u rešenju nisu navedeni razlozi o činjenicama koji su predmet dokazivanja, te da su navedeni razlozi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni i da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onog što se navodi u razlozima presude o sadržaju isprave zapisnika, o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika čime su učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), tačka 2) i tačka 3) ZKP.

Prema navodima zahteva nižestepeni sudovi su doneli odluku suprotnu odredbi člana 388. stav 3. ZKP, kojom je predviđeno da ako se glavni pretres drži pred drugim predsednikom veća, glavni pretres mora početi iznova i svi dokazi moraju biti ponovo izvedeni, a sve ovo imajući u vidu da je odredbom člana 388. stav 4. ZKP, normirano da se izuzetno zbog proteka vremena, zaštite svedoka ili drugih važnih razloga nakon izjašnjenja stranaka može odlučiti da se izvrši samo uvod u zapisnike o njihovim iskazima.

Branilac u zahtevu dalje ističe da je pogrešno i nepristrasno zaključivanje nižestepenih sudova da neposredno ispitivanje svedoka i veštaka ne bi bilo od uticaja na utvrđeno činjenično stanje i da bi ponovno izvođenje tih dokaza dovelo do znatnog odugovlačenja ovog krivičnog postupka, pri čemu branilac u zahtevu obrazlaže svoj stav zbog čega je bilo neophodno da se navedeni svedoci i sudski veštak ponovo ispitaju na glavnom pretresu.

Po nalaženju ovog suda zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukazuje se na nedozvoljene razloge podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, s obzirom na to da se osporava činjenični zaključak nižestepenih sudova da neposredno ispitivanje svedoka i veštaka ne bi bilo od uticaja na utvrđivanje činjeničnog stanja i da bi ponovno izvođenje navedenih dokaza dovelo do odugovlačenja postupka i ističe postojanje povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 3), tačka 5), tačka 11), stav 2. tačka 2) i tačka 3) i člana 388. stav 3. i stav 4. ZKP, koje povrede nisu predviđene kao dozvoljeni zakonski razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, iz izloženih navoda zahteva, proizlazi da branilac samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom odnosno njegovom braniocu – bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 7) i član 438. stav 2. tačka 1) ZKP ne konkretizujući u čemu se ove povrede sastoje, zbog čega je ocenjeno da zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na ove povrede zakona nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe i to da je okrivljenom pobijani pravnosnažnim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje kao i da pobijano rešenje nije dostavljeno okrivljenom na njegovom maternjem jeziku, čime su povređena njegova prava garantovana Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se u zahtevu branioca okrivljenog u odnosu na povredu ljudskih prava (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), ne ističe da je ta povreda utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava niti je takva odluka priložena uz zahtev, to po oceni ovoga suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                        Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                      Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić