Istom presudom, na osnovu odredaba članova 78. i 83. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, koja će se izvršiti u zavodu za izvršenje kazni i trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od tri godine, s tim da se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava u kaznu zatvora.

Istovremeno, na osnovu odredaba članova 78, 87. i 246. stav 8. KZ, prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to opojne droge heroin ukupno neto mase 195,43 grama, kao i smeša kofeina i paracetamola ukupne neto mase 199,37 grama.

Okrivljeni je oslobođen dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.763/21 od 12.10.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog Ivana Jankovića – advokata Zorana Jevtića i advokata Radeta Joksimovića, a presuda Višeg suda u Beogradu K br. 17/21 od 17.06.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ivana Jankovića – advokat Zoran Jevtić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede odredaba člana 67. stav 5. KZ i člana 67. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spisa predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Jankovića – advokata Zorana Jevtića, navodi se da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda člana 60. stav 2. KZ, jer su okrivljenom uzete kao utvrđene kazne zatvora u trajanju od dve godine po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Lazarevcu K br.693/15 od 08.02.2018. godine i u trajanju od jedne godine i šest meseci po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Lazarevcu K br.15/15 od 13.12.2019. godine nakon opozivanja uslovnih osuda koje su mu izrečene ovim presudama, i pored toga što u konkretnom slučaju nije bilo mesta izricanju ove dve uslovne osude, čije se vreme proveravanja preklapa (obzirom da po presudi Osnovnog suda u Lazarevu K br.693/15 od 08.02.2018. godine kojom je okrivljenom utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine, uslovno na četiri godine, vreme proveravanja ističe 08.02.2022. godine, a po presudi Osnovnog suda u Lazarevcu K br.15/15 od 13.12.2019. godine, kojom je okrivljenom izrečena uslovna osuda u trajanju od jedne godine i šest meseci zatvora, uslovno na tri godine, vreme proveravanja ističe 13.12.2022. godine), te da je prvostepeni sud bio dužan da u konkretnom slučaju primeni odredbe člana 67. stav 5. i člana 60. KZ i okrivljenom izrekne jedinstvenu uslovnu osudu i za ranije učinjeno krivično delo i za novo krivično delo, te da odredi novo vreme proveravanja, a ne da istovremeno egzistiraju obe presude sa pretežno istim vremenom proveravanja.

Vrhovni kasacioni sud je izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 60. i člana 67. stav 5. KZ, ocenio neosnovanim.

Naime, istovetne navode, izložene u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni, u svojoj odluci Kž1 763/21 od 12.10.2021. godine je ove žalbene navode ocenio neosnovanim i na strani 5 stav 4 i 5 obrazloženja izneo jasne i dovoljne razloge za svoju odluku, imajući u vidu da u konkretnom slučaju nije intervenisano vanrednim pravnim lekom i da su navedene presude postale pravnosnažne, a zbog čega je prvostepeni sud pravilno opozvao uslovne osude iz ovih pravnosnažnih presuda i uzeo kao utvrđene kazne po tim presudama. Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pobijanim nižestepenim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 60. i člana 67. stav 5. KZ, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić