Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Tešić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Po stavu odbrane, nakon ukidanja ranije prvostepene presude isključivo po žalbi odbrane, doneta je u ponovljenom postupku, ista prvostepena presuda, a pred drugostepenim sudom, donošenjem presude ista je izmenjena na štetu okrivljenog i to utvrđivanjem u činjeničnom opisu činjenica koje su nepovoljnije za okrivljenog od onih koje su bile utvrđene u činjeničnom opisu krivičnog dela navedenog u izreci ranije ukinute prvostepene presude i prvostepene presude donete u ponovljenom postupku. Kao izmenu na štetu okrivljenog, branilac navodi izmenu u pogledu sredstva kojim je izvršeno krivično delo i to da je okrivljeni oštećenom zadao udarac tupim tvrdim predmetom (lopata ili ašov) u predelu glave, dok je u prvostepenoj presudi, navedeno da je sredstvo izvršenja krivičnog dela lopata, na koji način drugostepeni sud okrivljenog osuđuje zbog težeg činjeničnog stanja od onog koje mu je stavljeno na teret i za koje je bio oglašen krivim u ranijem postupku. U vezi sa tim branilac dalje navodi da je dejstvo instituta reformatio in peius apsolutno, što znači da sud, rešavajući po pravnom leku uloženom u korist okrivljenog ne sme doneti odluku koja bi na bilo koji način išla na štetu okrivljenog, zbog čega je u postupku po pravnom leku donja granica promene položaja okrivljenog napadnuta presuda, što se odnosi i na činjenično stanje. Po mišljenju branioca proizilazi da je okrivljeni doveden u nepovoljniji položaj usvajanjem žalbe izjavljene samo u korist okrivljenog, obzirom da u situaciji kada nije bilo moguće utvrditi da li se radi o lopati ili ašovu, sud nije mogao činjenični opis izmeniti na štetu okrivljenog navođenjem da se radi o lopati ili ašovu, čime je povredio odredbu člana 453. ZKP i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, postoji kada se presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji izmeni na štetu okrivljenog, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog (član 453. ZKP).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud nije prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformation inpeius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da presuda doneta u ranijem postupku i preinačena presuda nisu izmenjene na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije.

Iz stanja u spisima proizilazi da je usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog AA ukinuta presuda Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu K 170/17 od 30.12.2019. godine i spisi vraćeni prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Ovom presudom, okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela 121. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

Nakon toga, u ponovljenom postupku, Osnovni sud u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu je presudom K 215/20 od 14.04.2022. godine, zbog istog krivičnog dela, doneo identičnu odluku o krivičnoj sankciji, kao i u ranijem postupku.

Ova presuda je delimičnim usvajanjem žalbe branioca, nakon održanog pretresa, u pogledu činjeničnog opisa i u pogledu odluke o kazni, preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 768/22 od 14.11.2022. godine, tako što je sud izmenio činjenični opis i precizirao izreku navodeći da je okrivljeni oštećenog udario lopatom ili ašovom, kao i da je u odnosu na posledicu krivičnog dela postupao sa eventualnim umišljajem, znajući da usled takvog udarca može u znatnoj meri oštetiti ili oslabiti važan organ – oko, na šta je pristao. Ovom presudom okrivljeni je zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora.

Dakle, upoređivanjem najpre pravne kvalifikacije krivičnog dela, po prvostepenim presudama donetim u ovom krivičnom postupku i pobijanoj presudi, očigledno je da je okrivljeni pobijanom presudom oglašen krivim za isto krivično delo za koje je oglašen krivim i prvostepenim presudama donetim u ovom krivičnom postupku - zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Kada je u pitanju krivična sankcija, iz navedenog proizilazi da presudom drugostepenog suda, preinačenjem prvostepene presude u pogledu odluke o kazni, okrivljenom nije izrečena stroža krivična sankcija, već mu je izrečena krivična sankcija iste vrste - kazna zatvora i to u kraćem vremenskom trajanju (od jedne godine) i određen drugačiji način njenog izvršenja, odnosno izdržavanje kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora umesto u odgovarajućoj ustanovi za izdržavanje kazne zatvora, na koji način je presuda preinačena u korist okrivljenog, a ne na njegovu štetu kako se to navodi u podnetom zahtevu.

Kako je shodno odredbi iz člana 453. ZKP, sud dužan da pazi da presudu u materijalnopravnom pogledu ne izmeni na štetu okrivljenog, kako u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako i u delu o izrečenoj krivičnoj sankciji, to samim tim okolnost da su drugostepenom presudom prvostepene presude donete u ovom krivičnom postupku, izmenjene u pogledu činjenica koje ne menjaju suštinu krivičnog dela u smislu njegovih zakonskih obeležja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne može predstavljati bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Neosnovano se istim navodima, iznetim u pogledu izmene činjeničnog opisa krivičnog dela, na taj način što je kao sredstvo izvršenja krivičnog dela osim samo lopatom, navedeno da je izvršeno tupo tvrdim predmetom - lopatom ili ašovom, ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP postoji, ukoliko sud, suprotno odredbi člana 420. stav 1. ZKP, donese odluku u pogledu nekog lica ili krivičnog dela, koje nije predmet prvobitne ili na glavnom pretresu izmenjene optužbe. Da bi se utvrdilo prekoračenje optužbe, mora se ispitati da li postoji identitet između predmeta optužbe i presude, posmatrano kroz činjeničnu osnovu.

Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu i dodavanje veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Stoji činjenica da je u izreci drugostepene presude prilikom označavanja sredstva izvršenja krivičnog dela preciziranjem dodato da su povrede oštećenom nanesene „tupo tvrdim predmetom (lopatom ili ašovom)“, koje nisu bile sadržane u optužnom aktu i izreci pobijane prvostepene presude. Međutim, po nalaženju ovog suda, drugostepeni sud nije povredio objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, već je na navedeni način činjenični opis dela upodobio činjeničnom stanju utvrđenom na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, odnosno na pretresu održanom pred tim sudom – nalazu i mišljenju veštaka iz kog proizilazi da su povrede koje je zadobio oštećeni posledica zadavanja udarca tupo tvrdim predmetom visoke energije zamaha, a moguće je da je zamahnuto lopatom ili ašovom (tupim delovima i površinom ovih oruđa).

Branilac okrivljenog je ove navode već isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3., u poslednjem pasusu i na strani 4. u prvom, drugom, trećem i četvrtom pasusu, obrazloženja svoje presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, nalazeći da je, pri nespornoj činjenici da je povreda oštećenom naneta tupo tvrdim predmetom, bez uticaja precizno utvrđivanje da li je ta povreda nanesena lopatom ili ašovom, koja oba oruđa prdstavljaju tupo tvrdi predmet, koje radnje okrivljenog kvalifikuje kao krivično delo iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, činjenični opis u izreci presude ostao je u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim, te nije povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U podnetom zahtevu, branilac kao razlog podnošenja istog, navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, istaknutu povredu zakona branilac obrazlaže navodima kojima osporava pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane suda, pre svega iskaza oštećenog i nalaza i mišljenja veštaka i iznosi sopstvenu analizu i ocenu istih, kao i sopstveno viđenje činjenica koje proizilaze iz tih dokaza, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda što, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja povredu člana 440. u vezi člana 16. ZKP.

Pored ovoga, branilac navodima kojima osporava razloge pobijanih presuda ističući da su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, ukazuje na bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok navodi branioca kojima ukazuje da prvostepeni sud nije postupio po nalogu drugostepenog suda iznetom u odluci kojom je ukinuta prvostepena presuda doneta u ranijem postupku, predstavljaju povredu odredbe člana 462. stav 3. ZKP.

Kako povrede odredaba članova 16, 440. i 462. stav 3. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić