Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1n-387/22 od 22.06.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-86/22 od 09.05.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Jelena Šegrt, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i drugostepenu presudu preinači, tako da usvoji žalbu branioca okrivljenog i odbije zahtev Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu za izricanje jedinstvene kazne okrivljenom AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je nižestepenim odlukama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP time što su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbu člana 60. Krivičnog zakonika i primenom odredbe člana 552. ZKP okrivljenom izrekli jedinstvenu kaznu iako odredbe u izricanju jedinstvene kazne nisu primenjene prilikom donošenja poslednje presude na osnovu koje se okrivljeni nalazi na izdržavanju kazne zatvora, a osim toga, radnje krivičnih dela po ranijim presudama izvršene su pre stupanja okrivljenog na izdržavanje kazne, te po navodima branioca nisu ispunjeni zakonski uslovi za izricanje jedinstvene kazne iz člana 62. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) jer se odmeravanje kazne već osuđenom licu i izricanje jedinstvene kazne, po stavu branioca, moglo izreći samo prilikom osude za kasnije izvršeno krivično delo.

Ovakve navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 62. stav 1. KZ propisano je da ako se osuđenom licu sudi zbog krivičnog dela učinjenog pre nego što je započeo izdržavanje kazne po ranijoj presudi ili za krivično delo učinjeno za vreme izdržavanja kazne zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva krivična dela primenom odredbi člana 60. KZ, uzimajući ranije izrečenu kaznu, kao već utvrđenu, a kaznu ili deo kazne koju je okrivljeni izdržao uračunaće u izrečenu kaznu zatvora.

Odredbom člana 552. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se postupak za izricanje jedinstvene kazne pokreće na zahtev javnog tužioca ili osuđenog i njegovog branioca, ako je u dve ili više presuda izrečeno više kazni a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za delo u sticaju.

U konkretnom slučaju, Osnovni javni tužilac je podneo zahtev za izricanje jedinstvene kazne zatvora okrivljenom preinačenjem odluka o kazni izrečenih presudama Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 1060/18 od 17.01.2019. godine i Osnovnog suda u Kragujevcu K-1347/16 od 23.11.2018. godine.

Usled činjenice da je okrivljeni krivično delo po kasnije izrečenoj pravnosnažnoj presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 1060/18 od 17.01.2019. godine izvršio pre nego što je započeo sa izdržavanjem kazne zatvora izrečenom ranijom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K-1347/16 od 23.11.2018. godine, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da su ispunjeni zakonski uslovi za izricanje jedinstvene kazne preinačenjem odluka o kazni izrečenih pravnosnažnim presudama primenom u postupku člana 552. stav 1. tačka 2) ZKP i odlukom u spisu člana 62. stav 1. KZ, pa su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani. Osim toga iz izveštaja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija od 18.01.2022. godine utvrđuje se da okrivljeni nije mogao započeti sa izdržavanjem kazne zatvora po presudi Osnovnog suda u Kragujevcu K-1347/16 od 23.11.2018. godine, jer se nalazio na izdržavanju kazne zatvora po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv-1787/21 od 09.11.2021. godine, pa samim tim su i po oceni ovog suda, nižestepeni sudovi pravilno primenili odredbe člana 552. do 556. ZKP, kojima je propisan postupak za izricanje jedinstvene kazne, i doneli odluku kao u izreci prvostepene presude koja je potvrđena drugostepenom presudom.

Dalje u odnosu na istaknutu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac je ukazao i da je nastupila zastarelost izvršenja kazne, a ovog stoga što je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 1060/18 od 17.01.2019. godine, kojom je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, postala pravnosnažna 17.01.2019. godine i zastarelosti izvršenja je, po navodima branioca, nastupila 17.01.2022. godine, odnosno znatno pre datuma podnošenja zahteva OJT u Kragujevcu za izricanje jedinstvene kazne, a sa druge strane presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K- 1347/16 od 23.11.2018. godine kojom je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine postala je pravnosnažna 23.11.2018. godine i dana 23.11.2020. godine nastupila je relativna zastarelost izvršenja ove kazne.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti neosnovani.

Zastarelost izvršenja kazne počinje da teče od dana pravnosnažnosti presude shodno članu 107. stav 1. Krivičnog zakonika, a stavom 3. istog člana propisano je da zastarelost ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti.

Iz izveštaja Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija broj 25-01-03356/2019-01-2851/3 od 18.01.2022. godine proizilazi da okrivljeni AA nije mogao započeti sa izdržavanjem kazne zatvora po presudi Osnovnog suda u Kragujevcu K-1347/16 od 23.11.2018. godine, s obzirom da se nalazi na izdržavanju kazne zatvora po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv-1695/19, Kv br. 1787/21 od 09.11.2021. godine sa planiranim istekom kazne 03.08.2022. godine, te u konkretnom slučaju iako je odredbom člana 105. stav 1. tačka 6. KZ propisano da se izrečena kazna ne može izvršiti kada protekne dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, na novčanu kaznu, na kaznu rad u javnom interesu ili na kaznu oduzimanje vozačke dozvole, zastarelost ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti (član 107. stav 3. KZ).

Stoga, neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je na navedeni način učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Preostalim delom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, te navodi da sud prilikom izricanja jedinstvene kazne nije pravilno primenio odredbe člana 63. KZ i prilikom izricanja jedinstvene kazne nije uračunao vreme provedeno na izdržavanju kazne odnosno nije uračunao vreme provedeno na izdržavanju kazne sa čijim izdržavanjem je već započeo.

Članom 485. stav 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), član 438. stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, nije predviđeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić