Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 110/22 od 30.03.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Zorana Dimića, prvostepena presuda je preinačena samo u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog Zorana Dimića, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom za krivična dela za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom utvrdio kazne zatvora i to: za krivično delo ubistva iz člana 113. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 13 godina i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. KZ kaznu zatvora u trajanju od pet godina, te ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.04.2019. godine, kada je lišen slobode do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok su, žalba branioca okrivljenog Zorana Dimića u preostalom delu i žalbe Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, okrivljenog Zorana Dimića lično i branioca okrivljene Danijele Đilasović, odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti, su podneli:

-branioci okrivljenog Zorana Dimića, advokat Vladimir Petrović i advokat Jovanka Zečević Anđelković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu, ali drugom veću na ponovno suđenje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog Zorana Dimića, advokat Nikola Ristović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati Višem sudu u Sremskoj Mitrovici na ponovno suđenje, pred izmenjenim većem; i

-branilac okrivljene Danijele Đilasović, advokat Miloš Malidžan zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati Višem sudu u Sremskoj Mitrovici na ponovno suđenje pred izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih Zorana Dimića i Danijele Đilasović, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to isključivo na zapisniku o saslušanju okrivljenog Zorana Dimića u svojstvu osumnjičenog sačinjenom od strane ovlašćenih službenih lica PU Sremska Mitrovica KU 801/19 od 27.04.2019. godine, koji dokaz je kao nezakonit, sud trebalo da izdvoji iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika, branioci okrivljenih u zahtevu navode da isti ne sadrži izjavu okrivljenog o prihvatanju branioca po službenoj dužnosti ili o odbijanju angažovanja branioca po ličnom izboru, tako da je saslušanje okrivljenog obavljeno suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, koja obavezuje organ postupka da pozove okrivljenog da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu, ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane biti postavljen branilac po službenoj dužnosti. Pored iznetog, branioci, dalje, navode i to da je okrivljeni prilikom saslušanja od strane Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, a odmah nakon izbora svog branioca, izjavio da ne prihvata branioca po službenoj dužnosti, kao i da je bio maltretiran od strane policijskih službenika, te je pokazao povrede koje je zadobio na saslušanju tražeći da ga pregleda lekar po njegovom ličnom izboru, što se u konkretnom slučaju nikada nije dogodilo, već je pregledan u pritvorskoj jedinici gde nisu konstatovane sve povrede. U vezi sa tim, branioci okrivljenog Zorana Dimića, advokat Vladimir Petrović i advokat Jovanka Zečević Anđelković, u zahtevu navode da je sud prihvatio iskaz svedoka AA, policijskog službenika PS Sremska Mitrovica, u delu u kome je izneo da nad okrivljenim nije vršena prisila iako je izjavio da nije bio prisutan prilikom zadržavanja i saslušanja okrivljenog.

Prema navodima zahteva branilaca okrivljenih presuda Evropskog suda za ljudska prava Almaši protiv Srbije, doneta po predstavci broj 21388/15 od 17.09.2019. godine, na koju se pozivaju nižestepeni sudovi u pobijanim pravnosnažnim presudama, nije primenjiva u konkretnom slučaju, s obzirom na to da je u vreme saslušanja okrivljenog u policiji dana 18.04.2011. godine, bio na snazi raniji Zakonik o krivičnom postupku, koji nije propisivao obaveze organa postupka prilikom saslušanja okrivljenog sadržane u važećoj odredbi člana 85. stav 3. ZKP, niti je postojala posebna odredba kojom je jasno predviđena nemogućnost korišćenja zapisnika o saslušanju okrivljenog koji ne sadrži izričitu izjavu okrivljenog o prihvatanju branioca, kako je to propisano odredbom člana 85. stav 5. ZKP.

Iznete navode zahtva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Zorana Dimića i Danijele Đilasović, Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane iz sledećih razloga:

Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji činjenica da u zapisniku o saslušanju okrivljenog Zorana Dimića, u svojstvu osumnjičenog, sačinjenom pred ovlašćenim službenim licima PU Sremska Mitrovica, Ku 801/19 od 27.04.2019. godine, nije konstatovano upozorenje okrivljenom i njegova izjava o prisustvu branioca u smislu člana 85. stav 3. ZKP, što podrazumeva njegovo izričito izjašnjenje u pogledu prava na angažovanje branioca.

Međutim, po nalaženju ovoga suda, to po automatizmu ne znači da upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ne ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, ukoliko na zapisniku o saslušanju osumnjičenog izričito nije navedeno da se radi o upozorenju i izjavi okrivljenog u smislu navedene zakonske odredbe.

Stoga, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP, izričito nije konstatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog pozivanjem na navedenu zakonsku normu, sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakonit ili nezakonit dokaz.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava iznetom u presudi u predmetu Almši protiv Srbije od 08.10.2019. godine (broj predstavke 21388/15) pravičnost krivičnog postpuka nije ugrožena ukoliko ne postoje relevantni i dovoljni razlozi za nadjačanje ili ometanje želje okrivljenog u pogledu njegovog izbora pravnog zastupanja. Stoga se, po nalaženju tog suda, bez obzira na činjenicu što u zapisniku o saslušanju okrivljenog nema izričite izjave okrivljenog o tome da li je želeo da angažuje zastupnika lično ili je umesto toga bio voljan da prihvati advokata imenovanog od strane države, smatra da je okrivljeni jasno prihvatio postavljenog branioca o čemu svedoči njegova saradnja sa tim advokatom, spremnost da da izjavu u njegovom prisustvu i odsustvu bilo kakvih primedbi, i da sledstveno iznetom okrivljeni nije bio ograničen u svom slobodnom izboru branioca.

U konkretnom slučaju, okrivljeni Zoran Dimić je u predistražnom postupku, pre davanja iskaza, od strane ovlašćenih službenih lica policije poučen o pravima iz člana 68. ZKP, a između ostalog i o pravu da se brani uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, što podrazumeva mogućnost da uzme branioca po svom izboru, ili, ukoliko ga ne izabere, da se brani uz pomoć branioca po službenoj dužnosti, kao i da njegovom saslušanju prisustvuje branilac, pa se okrivljeni izričito izjasnio da je razumeo svoja prava i da želi da iznese odbranu u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, advokata Marsela Gogića, sa kojim je obavio poverljiv razgovor, nakon čega je dao svoj iskaz i zapisnik o saslušanju potpisao bez primedbi.

Stoga je, po oceni ovoga suda, u konkretnom slučaju okrivljeni svoju izjavu da želi da iznese odbranu u prisustvu branioca po službenoj dužnosti dao povodom navedenih upozorenja organa postupka, a pored ostalog i o pravu na branioca.

Sledstveno iznetom, po nalaženju ovoga suda, navedena upozorenja data okrivljenom Zoranu Dimiću od strane organa postupka i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca, u konkretnom slučaju u svemu ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, zbog čega navedeni zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakonit dokaz koji je mogao biti korišćen u krivičnom postupku, pa se suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ocenjuju kao neosnovani.

Po nalaženju ovoga suda, Evropski sud za ljudska prava o povredi ljudskih prava prvenstveno odlučuje na osnovu Evropske Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojom su ta prava ustanovljena i drugih propisa, a ne isključivo na osnovu domaćeg zakonodavstva, zbog čega je neosnovano ukazivanje odbrane okrivljenih da je u vreme donošenja citirane odluke Evropskog suda na snazi bio raniji Zakonik o krivičnom postupku u kojem nije postojala odredba identična po sadržini sada važećoj odredbi člana 85. stav 3. i stav 5. ZKP.

Pri tome, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i navode zahteva branilaca okrivljenog Zorana Dimića, advokata Vladimira Petrovića i Jovanke Zečević Anđelković, kojima se ukazuje na presudu ovog suda Kzz 731/19 (kojom je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbačen kao nedozvoljen), nalazeći da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, s obzirom na to da se u konkretnom slučaju ne radi o istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branioci okrivljenih navodima zahteva kojima se ukazuje da je navedeni zapisnik o saslušanju okrivljenog nezakonit dokaz i zbog upotrebe nedozvoljenih sredstava prema okrivljenom od strane ovlašćenih službenih lica policije, pre iznošenja odbrane u predistražnom postupku (što je prvostepeni sud utvrđivao izvodeći dokaze u vezi navedenih okolnosti iskaz svedoka AA, policijskog službenika PU Sremska Mitrovica, pisani nalaz i mišljenje veštaka sudske medicine prof. dr Vladimira Pilije, iskaz ovog veštaka dat na glavnom pretresu i zdravstveni list zdravstvene službe KPZ Sremska Mitrovica za okrivljenog), osporavaju činjenična utvrđenja suda u vezi sa navedenim okolnostima kao i ocenu odbrane okrivljenog i dokaza izvedenih tokom postupka čime ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, zbog koje okrivljeni odnosno njegov branilac ne mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog Zorana Dimića, advokat Nikola Ristović i branilac okrivljene Danijele Đilasović, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da je u radu veća Apelacionog suda u Novom Sadu koje je donelo pobijanu drugostepenu presudu učestvovala sudija Gordana Kojić, koja je morala biti izuzeta, s obzirom na to da je ista sudija prethodno kao član veća istog suda učestvovala i u donošenju rešenja Kž2 389/21 od 19.03.2021. godine i Kž2 1036/21 od 20.07.2021. godine, kojim rešenjima je odlučivano o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora protiv okrivljenih. Prema navodima zahteva, u označenom rešenju Apelacionog suda u Novom Sadu od 19.03.2021. godine, navedeno je da su okrivljeni opravdano sumnjivi da su izvršili predmetna krivična dela uz detaljno opisivanje konkretnih radnji okrivljenih, dok su u obrazloženju rešenja od 20.07.2021. godine izneti istovetni razlozi kao u rešenju od 19.03.2021. godine i zauzet stav da pored osnovane sumnje nije neophodno postojanje drugih okolnosti da bi se okrivljeni zadržao u pritvoru. Polazeći od višestrukih procesnih uloga sudije Gordane Kojić koja je u kratkom vremenskom periodu odlučivala o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora i da je u rešenju od 19.03.2021. godine korišćen termin „opravdana sumnja“, na koji način je iskazano „predubeđenje sudije o krivici okrivljenih“, branioci okrivljenih smatraju da je sudija Gordana Kojić morala biti izuzeta od odlučivanja o žalbama na presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 30/20 od 12.10.2021. godine koja se pobija zahtevima za zaštitu zakonitosti.

Izneti razlozi se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da u obrazloženju rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 389/21 od 19.03.2021. godine, u čijem donošenju su učestvovale sudije Snježana Leković, kao predsednik veća i sudija Svetlana Tomić Jokić i Gordana Kojić, kao članovi veća, koje su odlučivale o žalbama branilaca okrivljenih izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora, navedeno da iz spisa predmeta proizlazi opravdana sumnja da je okrivljeni Zoran Dimić izvršio krivično delo ubistva iz člana 113. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. KZ, kao i da iz izvoda iz KE proizlazi da je okrivljeni ranije višestruko osuđivan, a između ostalog i za krivično delo sa elementima nasilja, što po oceni tog suda, predstavlja osobite okolnosti da će okrivljeni, ukoliko se nađe na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega je produženje pritvora prema okrivljenom neophodno po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Pored iznetog, Apelacioni sud nalazi da u odnosu na okrivljene i dalje stoji pritvorski osnov propisan odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, sa obrazloženjem da su okrivljeni opravdano sumnjivi da su izvršili i to okrivljeni Zoran Dimić, krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, a okrivljena Danijela Đilasović krivično delo ubistvo u pomaganju, iz člana 113. u vezi člana 35. KZ, za koje je propisana kazna zatvora preko 10 godina, a da su način izvršenja krivičnog dela i težina posledice nesumnjivo doveli do uznemirenja javnosti s obzirom na postojanje opravdane sumnje da su okrivljeni krivična dela izvršili u malom mestu - ..., gde su socijalne veze među stanovnicima po pravilu izražene, o kom događaju su izveštavali mnogobrojni pisani i elektrinski mediji, nalazeći da uznemirenje javnosti još uvek traje i da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka ukoliko bi se okrivljeni našli na slobodi.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi, a nasuprot navodima zahteva branilaca okrivljenih, da ovo samo po sebi i ne predstavlja zauzimanje jasnog stava sudije o krivici okrivljenih, odnosno „predubeđenja sudije“, koje dovodi u sumnju njenu nepristrasnost.

Naime, prema stanju u spisima predmeta, sud je prilikom prethodnih odlučivanja o određivanju i produženju pritvora prema okrivljenima obrazlagao postojanje osnovane sumnje u bitnom istim razlozima koji se u rešenju Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 389/21 od 19.03.2021. godine označavaju kao „opravdana sumnja“. Dakle, poređenjem obrazloženja navedenih odluka, zaključuje se da prilikom donošenja odluka u označenom rešenju sudije Apelacionog suda u Novom Sadu, a pored ostalih i sudija Gordana Kojić, za koju odbrana smatra da je trebala da bude izuzeta, nisu cenile, niti obrazlagale nove činjenice u vezi sa opravdanom sumnjom da su okrivljeni izvršili predmetna krivična dela, potrebne za optuženje, već su cenjene okolnosti u vezi sa obeležjima krivičnih dela bez upuštanja u ocenu dovoljnosti dokaza i bez izjašnjenja u pogledu krivice okrivljenih, koja bi bila izvan granica ispitivanja osnovane sumnje.

Shodno iznetom, može se zaključiti da su navedena rešenja i pored jezičke razlike i termina „osnovana sumnja“ i „opravdana sumnja“ u obrazloženju ista i da u označenom rešenju Apelacionog suda u kojem se koristi termin „opravdana sumnja“ nisu cenjeni dokazi, niti je sudija, čije se izuzeće traži, izrazila visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenih i to u većoj meri nego što je to neophodno za donošenje odluke o pritvoru.

Nadalje, iz obrazloženja rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu od 20.07.2001. godine u čijem donošenju je učestvovala sudija Gordana Kojić, proizlazi da je sud pored „osnovane sumnje“, kao dovoljnog stepena sumnje za produženje pritvora, utvrdio i postojanje uslova iz člana 211. stav 1. tačka 3) i tačka 4) ZKP, koji moraju biti ostvareni da bi pritvor bio produžen, bez bavljenja pitanjem krivice okrivljenog.

Polazeći od navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da činjenica da je sudija Gordana Kojić koja je učestvovala u odlučivanju po redovnom pravnom leku podnetom protiv presude kojom su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni, u ranijoj fazi postupka, dva puta učestvovala u donošenju odluke o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora, u kom odlučivanju se nije upuštala u ocenu dokaza, niti se bavila pitanjem krivice okrivljenih, ne narušava pretpostavku nepristrasnosti ove sudije kod meritornog odlučivanja, konkretno kod donošenja pobijane drugostepene presude.

Iz iznetih razloga, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Zorana Dimića, advokata Nikole Ristovića i branioca okrivljene Danijele Đilasović, kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, što proizlazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava (presude Fey protiv Austrije, Jasinski protiv Poljske, Sainte Marie protiv Francuske, Nortier protiv Holandije i Dragojević protiv Hrvatske).

Branioci okrivljenog Zorana Dimića, advokat Vladimir Petrović i advokat Jovanka Zečević Anđelković, kao razlog podnošenja istog ističu i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju ne navode u čemu se ta povreda sastoji.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Zorana Dimića, advokat Nikola Ristović, i branilac okrivljene Danijele Đilasović, navode i to da je u drugostepenom postupku nezakonito promenjen član veća bez odluke u spisima predmeta Apelacionog suda u Novom Sadu, čime je okrivljenima povređeno pravo na prirodan odnosno nasumičan izbor sudije u krivičnom postupku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava RS, i članom 6. stav 1. Evropske Konvencije o ljudskim pravima.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3), tog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako navodi u zahtevu označenih branilaca okrivljenog Zorana Dimića koji se odnose na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, nisu obrazloženi, dok se u odnosu na povredu ljudskog prava (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), u zahtevima branioca okrivljenog Zorana Dimića, advokata Nikole Ristovića i branioca okrivljene Danijele Đorđević, ne ističe da je ta povreda utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahteve, to, po oceni ovoga suda, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu nemaju propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić