Istom presudom, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja opojne droge „kokain“ neto težine 1002,15 grama.

Okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, te da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 34.520,67 dinara a Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru iznos od 11.238,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.473/21 od 16.07.2021. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru, presuda Višeg suda u Novom Pazaru K br.14/21 od 24.05.2021. godine, preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom Nenadu Deliću za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri godine, dok su zadržane kao pravilno utvrđene kazne zatvora u trajanju od šest meseci i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara za krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ i kazna zatvora u trajanju od šest meseci za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, nakon čega je okrivljeni primenom odredaba člana 60. stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i deset meseci, u koju kaznu mu je na osnovu člana 63. stav 1. KZ uračunato vreme u pritvoru od 01.08.2020. godine do 22.01.2021. godine, te na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana, s tim što ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, shodno odredbi člana 51. stav 2. KZ, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru u preostalom delu, kao i žalba branioca okrivljenog – advokata Zlatana Kurtovića u celini odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Nenada Delića - advokat Zlatan Kurtović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 278. stav 1. KZ i za krivično delo iz člana 23. stav 1. ZJRM, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Nenada Delića – advokat Zlatan Kurtović ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da je okrivljeni, pored ostalog, oglašen krivim zbog krivičnih dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ i ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, tako što je „u nameri da pobegne, jer su mu pripadnici PU Novi Pazar preprečili put vozilima, svoje vozilo okrenuo u pravcu iz kog je dolazio, te je svojim prednjim levim delom vozila udario u službena vozila kojima su upravljali pripadnici PU Novi Pazar, a kada je njegovo vozilo zaustavljeno, odbio je da se odazove na poziv pripadnika PU Novi Pazar da otvori vrata i izađe“, a koje radnje prema stavu branioca ne mogu predstavljati krivično delo iz člana 278. stav 1. KZ, niti krivično delo iz člana 23. stav 1. ZJRM, obzirom da u izreci nije naveden zakonski opis bića krivičnog dela iz člana 278. stav 1. KZ, koji podrazumeva upotrebu opšteopasnog sredstva, odnosno opšteopasnu radnju čijom se upotrebom objektivno može ugroziti život i telesni integritet ljudi ili imovine većeg obima, dok se neposlušnost okrivljenog koji je odbio da se odazove na poziv pripadnika PU ne može smatrati ometanjem ovlašćenih službenih lica u vršenju njihovih službenih radnji, odnosno dužnosti u smislu člana 23. stav 1. ZJRM, a zbog čega prema navodima zahteva u radnjama okrivljenog nema konstitutivnih elemenata nijednog od ova dva krivična dela.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni ovoga suda, nisu osnovani.

Naime, ocenjujući kao neosnovane navode žalbe branioca okrivljenog, izjavljene protiv prvostepene presude, a koji su istovetni izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni je u svojoj presudi na strani 3, poslednji stav i strani 4, prvi stav, izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, nalazeći da je u izreci pobijane presude opisano kojom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom je okrivljeni kritičnom prilikom izazvao konkretnu opasnost za život ili telo ljudi, odnosno imovinu većeg obima, kao i da ta opanost ima karakter opšte opasnosti. Drugostepeni sud je i u odnosu na krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM na strani 4, stav 2 izneo jasne razloge, pravilno zaključujući da je prvostepeni sud u izreci pobijane presude jasno opisao način na koji je okrivljeni ometao ovlašćena službena lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanja javnog reda i mira, imajući u vidu da je okrivljeni, nakon što je zaustavio vozilo, odbio da se odazove na poziv policijskih službenika da otvori vrata od vozila i iz njega izađe, a koje radnje i po oceni ovoga suda predstavljaju radnje krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, odnosno radnje učinioca ovog krivičnog dela kojima na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa u vršenju službene dužnosti.

Kako je, dakle, drugostepeni sud, navode istovetne navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenio neosnovanim i za ovu ocenu na strani 3, poslednji stav i strani 4 prvi i drugi stav, izneo potpune i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje, nalazeći da ni prvostepenom, niti drugostepenom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić