Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 176/14 od 12.03.2015. godine, usvojene su, pored ostalih, žalbe okrivljenog M.Ć. i njegovog branioca, pa je prvostepena presuda preinačena u odnosu na ovog okrivljenog tako što je za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga pomaganjem iz člana 246. stav 1. u vezi člana 35. KZ, utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, te je zadržana kao pravilno utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine za krivično delo sprečavanje službenih lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, za koja krivična dela je oglašen krivim prvostepenom presudom, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i pet meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.01.2010. do 07.11.2012. godine, dok su žalbe okrivljenog M.Ć. i njegovog branioca u preostalom delu i žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu u celosti odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog M.Ć., advokat D.S., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stava 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine prvostepenu i drugostepenu presudu ili ih preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za predmetna krivična dela. Branilac okrivljenog u zahtevu je predložio i to da Vrhovni kasacioni sud njega i okrivljenog pozove na sednicu veća, ukoliko nađe da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke, te da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da isti podnosi na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP, ne opredeljujući nijednu od povreda zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek. Međutim, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da se u situaciji kada su očevici događaja izjavili da okrivljeni M.Ć. nije udario policajca već su oni njemu nanosili udarce pokušavajući da ga uhapse, da je jedan od policajaca telesnu povredu zadobio usled udara petom o stepenik, a da kod drugog policajca, prema tvrdnji lekara, nema telesnih povreda u sudsko – medicinskom smislu, ne može raditi o kvalifikovanom obliku krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz stava 3. člana 322. KZ, već eventualno o krivičnom delu iz člana 322. stav 1. u vezi člana 30. KZ, kojim navodima se, po oceni ovoga suda, pravnosnažna presuda u suštini pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog neosnovani.

Naime, u stavu drugom izreke prvostepene presude, po nalaženju ovoga suda, naznačene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom. U tom smislu, u izreci prvostepene presude u činjeničnom opisu navedenog krivičnog dela, navedena je kvalifikatorna okolnost – da je okrivljeni pokušao da spreči policijske službenike u vršenju službene radnje koju su preduzimali u okviru svojih ovlašćenja pri obavljanju dužnosti otkrivanja krivičnog dela i hvatanja učinioca krivičnog dela, što je zakonsko obeležje težeg oblika krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz stava 3. člana 322. KZ po kome se ovo delo razlikuje od krivičnih dela iz stava 1. i 2. istog člana KZ.

Sledstveno iznetom, navodi zahteva branioca okrivljenog da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja kvalifikovanog oblika predmetnog krivičnog dela iz stava 3. člana 322. KZ, već njegovog osnovnog oblika iz člana 322. stav 1. KZ, se ocenjuju kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog neosnovano pobija pravnosnažnu presudu zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da je prvostepeni sud u stavu jedan izreke presude izmenio činjenični opis i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela čime je, prema navodima zahteva, postupio suprotno odredbi člana 15. ZKP, da nižestepeni sudovi nisu dali jasne i neprotivrečne razloge o odlučnim činjenicama koje se tiču zakonskih obeležja predmetnih krivičnih dela, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i da je u toku postupka na štetu okrivljenog povređena prezumpcija nevinosti propisana članom 1. ZKP, time što je sud okrivljenog sve vreme smatrao krivim, ne dajući mu mogućnost da dokaže suprotno.

Imajući u vidu da citirane povrede zakona članom 485. stav 4. ZKP, nisu propisane kao dozvoljeni razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac čija su prava ograničena pravima okrivljenog u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti vanredni pravni lek, to je zahtev branioca okrivljenog u pogledu iznetih povreda ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i to da u postupku nije utvrđeno da je okrivljeni M.Ć. imao saznanje da se u gepeku putničkog vozila kojim je upravljao nalazila opojna droga i da je ista bila namenjena daljoj prodaji, odnosno postojanje svesti kod okrivljenog u odnosu na radnju izvršenja dela i ulogu pomagača, čime se osporava postojanje umišljaja kod okrivljenog u odnosu na krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 35. KZ; da na kesama u kojima se nalazila predmetna opojna droga nisu pronađeni tragovi okrivljenog, zbog čega, prema stavu branioca, radnja pomaganja okrivljenog nije na nesumnjiv način utvrđena; da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen da je izvršio krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje u pokušaju iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, uprkos iskazima saslušanih svedoka – očevidaca događaja koji su tvrdili da okrivljeni nije udarao radnike policije, već da su naprotiv oni njemu nanosili udarce, te osporava nalaz i mišljenje veštaka Biološkog fakulteta kao i ocenu odbrane okrivljenog i izvedenih dokaza – iskaza saslušanih svedoka, radnika OUP-a, koji su prema navodima zahteva protivrečni.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i pravnosnažnom presudom utvrđeno činjenično stanje u vezi sa učešćem okrivljenog u izvršenju predmetnih krivičnih dela i njegovim subjektivnim odnosom prema navedenim delima.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Zapisničar – savetnik                                                                     Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                    Bata Cvetković,s.r.