Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac maloletnog AA, advokat Ivica Vukićević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP i stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 419. ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ u vezi člana 23. KZ i tačka 2. u vezi člana 21. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine u celini pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca maloletnika, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac maloletnog AA u zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP isticanjem da je prvostepeni sud donošenjem rešenja Km 37/20 od 19.03.2021. godine, povredio odredbu člana 453. ZKP jer je u ponovnom postupku, na štetu maloletnika, u delu odluke o krivičnoj sankciji izmenio ranije rešenje Km 20/20 od 06.11.2020. godine, na koje javni tužilac nije izjavio žalbu, i to tako što je maloletnom AA izrekao vaspitnu meru upućivanje u vaspitno-popravni dom, koja je po svojoj suštini teža i nepovoljnija u odnosu na ranije izrečenu vaspitnu meru pojačan nadzor organa starateljstva.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da se ako je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda ne sme izmeniti na njegovu štetu, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta i to rešenja Višeg suda u Kraljevu Km 20/20 od 06.11.2020. godine, između ostalog proizlazi, da je maloletnom AA, zbog krivičnih dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ i nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije iz člana 248. KZ, po predlogu za izricanje krivične sankcije javnog tužioca Ktm 28/20, izrečena vaspitna mera – pojačan nadzor organa starateljstva. Protiv navedenog rešenja javni tužilac nije izjavio žalbu.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kžm1 72/20 od 24.12.2020. godine ukinuto je rešenje Višeg suda u Kraljevu Km 20/20 od 06.11.2020. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Nakon ukidanja navedenog rešenja, predmet je spojen predmetu Višeg suda u Kraljevu Km 37/20, radi jedinstvenog odlučivanja po predlogu za izricanje krivične sankcije javnog tužioca Ktm 28/20 od 13.05.2020. godine, predlogu Ktm 48/20 od 06.08.2020. godine, predlogu Ktm 79/20 od 18.11.2020. godine i predlogu Ktm 99/20 od 04.01.2021. godine, a nakon čega je doneto pobijano rešenje Višeg suda u Kraljevu Km 37/20 od 19.03.2021. godine kojim je maloletnom AA izrečena vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom.

Iz navedenog jasno proizlazi da nakon ukidanja rešenja Višeg suda u Kraljevu Km 20/20 od 06.11.2020. godine, ponovljeni krivični postupak nije vođen samo zbog krivičnih dela navedenih u predlogu javnog tužioca za izricanje krivične sankcije Ktm 28/20 podnetom prema maloletnima AA i VV, već i zbog krivičnih dela i ostalih maloletnika navedenih u predlozima Ktm 48/20, Ktm 79/20 i Ktm 99/20. U takvoj situaciji, izricanjem vaspitne mere upućivanje u vaspitno-popravni dom maloletnom AA, u ponovljenom postupku Km 37/20, a nakon spajanja navedenih predloga radi jedinstvenog odlučivanja, koji se odnose na dva ista ali i na druga krivična dela, prvostepeni sud ne krši zabranu preinačenja na štetu maloletnog AA, predviđenu odredbom člana 453. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da Viši sud u Kraljevu nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva branioca maloletnog AA ocenjeni kao neosnovani.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA, u delu u kom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 419. ZKP.

Branilac u zahtevu navodi da je prvostepeni sud pobijano rešenje zasnovao na izveštaju Centra za socijalni rad ... broj 1/56065-11017/20 od 09.12.2020. godine za maloletnog AA, odnosno da je sud cenio i analizirao navedeni izveštaj iako iz obrazloženja prvostepenog rešenja proizlazi da predmetni izveštaj nije izveden kao dokaz na glavnom pretresu što nalaže odredba član 419. stav 1. ZKP. Prema navodima zahteva, drugostepeni sud prilikom odlučivanja o žalbi, ne daje odgovor na propust prvostepenog suda već na strani 9. svoje odluke potvrđuje da su izveštaji od 16.04.2020. godine, 10.07.2020. godine, 09.09.2020. godine i 09.12.2020. godine za maloletnog AA, pravilno ocenjeni od strane prvostepenog suda.

Prema stanju u spisima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji činjenica da prvostepeni sud u obrazloženju pobijanog rešenja ne navodi da je u dokaznom postupku izvršio uvid u izveštaj Centra za socijalni rad ... broj 1/56065-11017/20 od 09.12.2020. godine za maloletnog AA. Međutim, prvostepeni sud na iznet način nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer presudu i ne zasniva na tom izveštaju.

Bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Predmetni izveštaj naveden je samo u razlozima drugostepenog rešenja i to pogrešnim pozivanjem na dokaz na kom prvostepeni sud zasniva odluku (strana 9 drugostepenog rešenja) što razloge ovog rešenja čini nejasnim, ali nije pitanje dozvoljenosti dokaza. Ovo tim pre što je drugostepeni sud o žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja odlučio u sednici veća, dokaze nije izvodio, niti cenio na šta u ovom vidu odlučivanja nije ni ovlašćen.

Branilac maloletnog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, što su zakonski razlozi u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Međutim, povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac obrazlaže navodima da prvostepeni sud nije utvrdio uračunljivost maloletnog AA ni njegovu vinost u odnosu na svako od učinjenih dela, već je umesto toga, bez ikakvog obrazloženja, pozivajući se na odredbu člana 25. KZ, utvrdio da je maloletni AA sva krivična dela izvršio sa direktnim umišljajem. Iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branilac obrazlaže navodima da prvostepeni sud nije pravilno odabrao vaspitnu meru odnosno da nije vodio računa o postupnosti izricanja vaspitnih mera već je maloletnom AA, izrekao vaspitnu mera upućivanje u vaspitno-popravni dom koja je neadekvatna, a da pri tom nije utvrdio da li bi neka od vaspitnih mera otvorenog tipa dala rezultate, na koji način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zapravo ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje iznetih navoda zahteva jer bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda zakona iz člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju razloge u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz 438. stav 1. tačka 10) i stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                            Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić