.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 901/2015
20.10.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. S.J., zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. M.G., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K 8/14 od 15.04.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 468/15 od 25.06.2015. godine, u sednici veća održanoj 20.10.2015. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K 8/14 od 15.04.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 468/15 od 25.06.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K 8/14 od 15.04.2015. godine, okr. S.J. oglašen je krivim zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno neće izvršiti ukoliko u periodu od dve godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a izrečena mu je i novčana kazna u visini od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a u slučaju da izrečenu kaznu ne plati, ista će se zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora.
Odlučujući o žalbama okrivljenog i njegovog branioca, Apelacioni sud u Nišu je presudom Kž1 468/15 od 25.06.2015. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog adv. M.G., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude preinači u oslobađajuće, jer delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da za postojanje krivičnog dela poreska utaja nije dovoljno samo to da je učinilac podneo lažnu poresku prijavu ili da je nije prijavio, odnosno da je na drugi način prikrio relevantne činjenice, već je potrebno da kod izvršioca postoji namera potpunog ili delimičnog izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, a da u konkretnom slučaju, kod okrivljenog S.J. takva namera kao bitan element krivičnog dela ne postoji, pa se u njegovim radnjama eventualno mogu naći elementi poreskog prekršaja, a ne krivičnog dela.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.
Naime, izrekom prvostepene presude okr. S.J. oglašen je krivim da je u periodu od 01.03. do 31.12.2011. godine sa umišljajem ... protivno odredbama člana 6, 9, 21, 23, 24, 25, 26. i 29. Zakona o akcizama, u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje akciza, prikrio činjenicu od značaja za oporezivanje, na taj način što je izvršio promet tečnog naftnog derivata (TNG) ... isti evidentirao kao prihod, obračunao i platio porez na dodatu vrednost a da pri tom nije obračunatu akcizu za promet TNG u iznosu od 3.589.228,00 dinara prijavio nadležnoj poreskoj upravi, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje.
Dakle, prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude, okrivljeni nije prijavio obračunatu akcizu, u nameri da izbegne plaćanje iste, odnosno prikrio činjenicu od značaja za oporezivanje te prema tome, izreka sadrži sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je okrivljeni i oglašen krivim. Stoga su navodi zahteva kojima se ukazuje da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, već eventualnog poreskog prekršaja, ocenjeni neosnovanim.
Na istu povredu zakona odbrana je ukazivala i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude a drugostepeni sud je te žalbene navode ocenio neosnovanim, prihvatajući u svemu razloge prvostepenog suda u vezi sa pravnom kvalifikacijom radnji okrivljenog, koje razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
