Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okr. A.I., adv. M.V., zbog povrede zakona – član 438. stav 1. tačka 9. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud prvostepenu i drugostepenu presudu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje;

- branilac okr. B.Č., adv. V.C., zbog povrede zakona na štetu okrivljenog i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu presudu i, u odnosu na ovog okrivljenog, odbije optužbu ili ga oslobodi od optužbe.

Nakon što je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, primerke zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Branilac okrivljenog A.I. u zahtevu navodi da je izreka drugostepene presude potpuno izmenjena u odnosu na prvostepenu presudu jer je apelacioni sud u izreci dodao tvrdnju da je A.I. omogućio takmičaru D.S. da učestvuje u trci sa opšte opasnim sredstvom, koji navod nije bio u izreci optužnice, a osim toga, dodata je i činjenica vezana za neispravnost vozila marke „J.“ koja takođe nije bila navedena u optužnici, iako u postupku nije utvrđena neispravnost vozila, pa je drugostepeni sud očigledno prekoračio optužbu dajući radnjama okr. A.I. potpuno drugo značenje, a što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP. Osim toga, prema zahtevu, optužba je prekoračena i time što je drugostepeni sud u izreci izmenio elemente krivice u pogledu vinosti okrivljenih iako krivica, s obzirom na primenu zakona koji je važio u vreme izvršenja dela, nije ni morala biti utvrđivana.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je ispitao shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okr. A.I. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, odnosno člana 368. stav 1. tačka 8. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04...76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, radnje okrivljenih A.I., D.S. i B.Č., koje su u prvostepenoj presudi bile opisane pojedinačno za svakog od okrivljenih, izrekom drugostepene presude samo su pojašnjenje i sistematizovane u jedinstveni opis, radi jasnoće i razumljivosti. U odnosu na okr. A.I. činjenični opis izmenjen je utoliko što je umesto navoda u izreci prvostepene presude „...omogućio takmičenje takmičaru – vozaču okr. D.S. da učestvuje u zadnjoj trci u klasi do 2000 kubika sa prepravljenim, tehnički neispravnim vozilom...“, u izreci drugostepene presude navedeno: „... omogućio takmičenje takmičaru – vozaču okr. D.S. da učestvuje u zadnjoj trci sa opšte opasnim sredstvom, prepravljenim i tehnički neispravnim vozilom, dakle, dodate su samo reči „opšte opasnim sredstvom“. To, međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja prekoračenje optužbe jer se ne radi o dodavanju nove činjenice, već samo dela zakonskog teksta odredbe člana 187. KZ RS.

Prema tome, neznatnim izmenama činjeničnog opisa koji je u potpunosti upodobljen utvrđenim činjenicama i koji, pri tome, sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela za koja je okr. A.I. oglašen krivim, drugostepeni sud nije prekoračio optužbu, pa su neosnovani navodi zahteva branioca ovog okrivljenog o učinjenoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 8. ranije važećeg ZKP.

Suprotno navodima istog zahteva, navedena povreda nije učinjena ni izmenom oblika vinosti okrivljenog, tim pre što je u odnosu na štetnu posledicu drugostepeni sud utvrdio da je okrivljeni postupao sa blažim oblikom vinosti (nesvesni nehat) u odnosu na optužni akt (svesni nehat). Osim toga, kada je reč o vinosti okrivljenog, ona predstavlja subjektivni element krivice predviđen odredbom člana 22. KZ, ali i subjektivni element krivične odgovornosti koja je bila predviđena zakonom važećim u vreme izvršenja dela, a koji je u konkretnom slučaju primenjen, pa su neosnovani navodi branioca da sud nije bio ovlašćen da u izreku presude unosi subjektivni element krivice.

Branilac okr. B.Č. u zahtevu navodi da je drugostepenom presudom povređen zakon na štetu okrivljenog jer radnje za koje je oglašen krivim same po sebi ne predstavljaju radnje krivičnog dela, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 369. stav 1. tačka 1. ranije važećeg ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, jer je drugostepeni sud, nakon održanog pretresa, utvrdio sve odlučne činjenice od značaja za postojanje krivičnog dela za koje je okr. B.Č. oglašen krivim i pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama ovog okrivljenog stiču sva bitna obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194. stav 4. u vezi člana 187. stav 4. u vezi stava 3, 2. i 1. KZ RS.

Branilac okr. B.Č. kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, što shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonski razlog iz koga je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.I. i B.Č. ocenio neosnovanim, i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                              Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                          Dragiša Đorđević,s.r.