Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Slaviša Vukosavljević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 4. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer se u radnjama opisanim u izreci prvostepene presude ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude naznačene su sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 4. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako one koje se tiču radnje izvršenja koja se sastoji u oduzimanju tuđe pokretne stvari na način bliže opisan u izreci presude, tako i one koje se odnose na subjektivna obeležja krivičnog dela – postojanje uračunljivosti, umišljaja i namere kod okrivljenog da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist.

Po nalaženju ovoga suda, shodno iznetom, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi i da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati i to na zapisnicima K1 i K2, za koje se osnovano može zaključiti da predstavljaju plod falsifikata sačinjenog od strane NN lica, jer navedeni zapisnici nose potpis lica po imenu BB, a koji je dajući iskaz na glavnom pretresu dana 21.02.2017.godine izjavio da nije potpisao predmetne zapisnike, niti je bio prisutan prilikom vršenja kontrole, zbog čega je, prema stavu branioca pravnosnažna presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pravnosnažnu presudu u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno suštinski osporava sadržinu zapisnika i prisustvo svedoka BB prilikom sačinjavanja navedenih zapisnika, a koji se u pogledu napred navedene činjenice izjašnjavao na glavnom pretresu.

Pored navedenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi i da nema dokaza da je „savladana prepreka“ kao jedan od posebnih elemenata krivičnog dela teške krađe, da je nesporno da je električno brojilo koje se vodi na ime okrivljenog prilikom vršenja kontrole skinuto i predato Elektrodistribuciji ... radi ispitivanja, da se iz izvedenih dokaza nesporno može zaključiti da brojilo nikada nije veštačeno od strane jedinog ovlašćenog lica počev od dana isključenja i skidanja sa mreže, da je presuda zasnovana na pretpostavci o krivici okrivljenog, da ne postoji nijedan materijalni dokaz koji bi potvrdio da je na brojilu bilo ikakvih intervencija i koji bi doveo u direktnu vezu okrivljenog sa radnjom izvršenja krivičnog dela teška krađa, jer se ovlašćeni servis izjasnio da brojilo nije veštačio. Na ovaj način branilac u podnetom zahtevu iznosi svoju analizu izvedenih dokaza i u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i potvrđeno drugostepenom presudom, dajući sopstvene činjenične zaključke suprotne od onih utvrđenih pobijanim presudama ukazujuću ponovo na povredu zakona iz člana 440. ZKP (pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje).

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić