Istom presudom, okrivljeni je obavezan da Osnovnom sudu u Kikindi plati iznos od 5.000,00 dinara na ime sudskog paušala, te iznos od 29.090,00 dinara na ime troškova krivičnog postupka, kao i da OJT u Kikindi plati iznos od 29.429,00 dinara na ime troškova ekonomsko-finansijskog veštačenja, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 76/20 od 18.06.2020. godine, delimičnim uvažavanjem žalbi branilaca okrivljenog AA, presuda Osnovnog suda u Kikindi K broj 436/18 od 05.11.2019. godine preinačena je u pogledu tačke dva izreke presude, tako što je u tom delu prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba da je izvršio krivično delo ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole iz člana 175. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zbog zastarelosti krivičnog gonjenja.

Stavom dva iste presude, po službenoj dužnosti, presuda Osnovnog suda u Kikindi K broj436/18 od 05.11.2019. godine preinačena je u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenom uzeta kao utvrđena kazna zatvora za krivično delo neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u trajanju od 1 godine i novčana kazna u iznosu od 200.000,00 dinara, kao i kazna zatvora u trajanju od 6 meseci na osnovu opoziva uslovne osude po presudi Osnovnog suda u Kikindi K broj 406/13 od 08.09.2016. godine, nakon čega je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 5 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, te koja će ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku, biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenog odbijene kao neosnovane.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Đorđe Kalanj, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da nije jasno u kom smislu je prvostepeni sud, prilikom odmeravanja kazne, cenio visok stepen krivice na strani okrivljenog koji vezuje za direktan umišljaj i nameru učinioca da ostvari pravo na neosnovan povraćaj poreza, a što kao zakonsko obeležje krivičnog dela ne može imati karakter otežavajuće okolnosti. Nadalje, branilac ističe da je prvostepeni sud cenio pobude iz kojih je okrivljeni izvršio krivično delo u smislu otežavajuće okolnosti, kao i stepen povređivanja zaštićenog dobra, i pored toga što pobuda za izbegavanje plaća nja poreza kod okrivljenog nije postojala, obzirom da je isključivi motiv bio ispravljanje računovodstvene greške, a na koji način je prema stavu branioca pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog.

Izloženi navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani, obzirom da je opisanim preinačenjem prvostepene presude prestala da egzistira i kazna na koju je okrivljeni osuđen tom presudom, kao i razlozi za odmeravanje kazne iz prvostepene presude, budući da je drugostepeni sud dao svoje razloge koji se podnetim zahtevom i ne napadaju. Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno cenio visok stepen krivice kod okrivljenog prilikom izvršenja krivičnih dela, kao i pobude iz kojih je krivično delo izvršio, neosnovani.

Pored toga, Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni je u svojoj odluci, na strani sedam stav drugi, po oceni ovoga suda, izneo dovoljne i jasne razloge za odmerenu kaznu okrivljenom AA, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da prvostepenom i drugostepenom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je u ovom delu zahtev odbio kao neosnovan.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA – advokat Đorđe Kalanj, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a zbog kojih povreda je podnošenje ovog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog nijednom rečju ne navodi konkretno u čemu se ove povrede sastoje, već u vezi sa povredom krivičnog zakona iz člana 439.tačka 1) ZKP ističe da radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 173a. može izvršiti samo lice koje potpisuje i sačinjava poresku prijavu, a ne i direktor kao odgovorno lice, te dakle ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u suštini osporava način na koji se obračunava porez, iznoseći sopstveni činjenični stav da okrivljeni AA ne može biti krivično odgovoran za krivično delo iz člana 173a. Zakona o preskom postupku i poreskoj administraciji „jer takva krivična odgovornost nijednim zakonskim propisom za to krivično delo nije propisana“, te da se ne može analognim tumačenjem odredbe člana 225. Zakona o privrednim društvima ustanoviti krivična odgovornost okrivljenog za ovo krivično delo.

Pored toga, zahtevom se ukazuje na povredu odredaba člana 16. ZKP, i s tim u vezi ističe da u toku postupka sud nije nepristrasno ocenio izvedene dokaze, niti je sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete i koje idu u korist okrivljenog, uz polemisanje sa ocenom suda u odnosu na validnost iskaza svedoka BB i VV. Istim zahtevom se ukazuje i na povredu odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da drugostepeni sud uopšteno i paušalno obrazlaže zbog čega smatra da nije potrebno veštačenje od strane komisije veštaka u konkretnom slučaju, te zbog čega je u ovom delu žalbu branioca odbio kao neosnovanu, a iz kojih sve razloga nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, zbog povrede zakona.

Kako, dakle, u preostalom delu zahteva branilac okrivljenog samo formalno ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok suštinski nižestepene presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, odnosno zbog povrede odredaba člana 16. ZKP, kao i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, što sve u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                  Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić