Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 425/21 od 03.06.2021. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 12K.br.1519/20 od 06.04.2021. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog AA, zbog izvršenja produženog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 800.000,00 (osamstotinahiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 6 meseci od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će je izvršiti tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da zatvor ne može biti duži od 6 meseci, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalba Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i u celosti žalba branilaca okrivljenog AA, advokata Nevene Protić i Dejana Ćasića, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Nevena Protić i Dejan Ćasić, zbog povreda odredaba člana 16. stav 2. ZKP i člana 54. stav 3. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 12K.br.1519/20 od 06.04.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 425/21 od 03.06.2021. godine i predmet vrati na ponovno suđenje ili da okrivljenog oslobodi od krivične odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branioci okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističu da je drugostepeni sud koji je preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni povredio zakon na štetu okrivljenog i to odredbu člana 54. stav 3. KZ, obzirom da je okrivljenom pri odmeravanju kazne kao otežavajuću okolnost uzeo u obzir brojnost radnji koje su dovele do konstrukcije produženog krivičnog dela, a što po stavu branilaca sud nije mogao da učini, iz razloga jer je to obeležje instituta produženog krivičnog dela i jedan od nužnih uslova za njegovu primenu, a imajući u vidu da produženo krivično delo podrazumeva postojanje više istih ili istovrsnih krivičnih dela. Ovim navodima branilaca okrivljenog se drugostepena presuda suštinski pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo zbog toga što se, shodno članu 54. stav 3. KZ, okolnost koja je obeležje krivičnog dela može uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne okrivljenom i to u slučaju ako ista prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela. Imajući u vidu da je za postojanje instituta produženog krivičnog dela iz člana 61. KZ dovoljno da okrivljeni preduzme dva ista ili istovrsna krivična dela, te imajući pri tome u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA preduzeo više istih krivičnih dela koja su ušla u sastav produženog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je on pravnosnažnom presudom oglašen krivim i to konkretno šest krivičnih dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ (kako je to okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca), to ova okolnost očigledno prevazilazi meru koja je potrebna za postojanje instituta produženog krivičnog dela, a zbog čega se ista može ceniti kao otežavajuća okolnost pri odmeravanju kazne okrivljenom.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog ukazuju na povredu odredbe člana 16. stav 2. ZKP isticanjem da sud nije nepristrasno ocenio izvedene dokaze i nije sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenom, a pored toga branioci ukazuju i da prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude nije dao adekvatno obrazloženje za odbijanje dokaznih predloga odbrane, a da drugostepeni sud nije dao jasne i dovoljne razloge za preinačenje prvostepene presude u pogledu odluke o kazni i osudu okrivljenog na efektivnu kaznu zatvora i na strožiju novčanu kaznu, a koji navodi po nalaženju ovoga suda predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa imajući u vidu da povrede navedenih članova ZKP nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovih branilaca, to stoga Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Nevene Protić i Dejana Ćasića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branilaca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić