Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 60/23 od 10.05.2023. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je prvostepena presuda, u delu odluke o kazni, u pogledu uračunavanja vremena koje je okrivljeni proveo u pritvoru, tako što se okrivljenom u kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca na koju je osuđen prvostepenom presudom, ima uračunati vreme koje je proveo u pritvoru počev od 21.10.2021. godine, kada je lišen slobode do 22.10.2021. godine, kada mu je pritvor zamenjen merom zabrane napuštanja boravišta, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Jelić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, navodima da je prvostepeni sud u Novom Pazaru svojom presudom K 639/22 od 17.01.2023. godine povredio odredbu člana 453. ZKP. Podnetim zahtevom branilac ističe da je sud u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude po žalbi izjavljenoj samo u korist okrivljenog, pobijanom pravnosnažnom presudom, istu izmenio na štetu okrivljenog, navođenjem u činjeničnom opisu krivičnog dela okolnosti koje su nepovoljnije za okrivljenog, na taj način što je postupajući po preciziranom optužnom predlogu javnog tužioca u izreku pobijane presude uneo vrednost pribavljene protivpravne imovinske koristi, koje vrednosti nije bilo u ranije donetoj prvostepenoj presudi, a koja, po stavu branioca predstavlja bitan element krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, postoji kada se presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji izmeni na štetu okrivljenog, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog (član 453. ZKP).

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius), propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da presuda doneta u ranijem postupku i presude donete u ponovljenom postupku nisu izmenjene na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije.

Iz spisa se utvrđuje da je prvobitnim optužnim predlogom OJT u Novom Pazaru Kt 283/19 od 15.03.2019. godine, okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika. Ovaj optužni predlog zamenik javnog tužioca precizirao je na glavnom pretresu održanom dana 22.10.2021. godine u pogledu pravne kvalifikacije i okrivljenom je na teret stavljeno krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 181/19 od 16.06.2022. godine donetom u ranijem postupku i za koje je tom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora.

Navedena presuda je, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, ukinuta rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 136/22 od 16.09.2022. godine i spisi vraćeni prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Nakon ovoga, okrivljeni je, u ponovljenom postupku, po optužnom aktu preciziranom od strane javnog tužioca na glavnom pretresu održanom 17.10.2022. godine, u pogledu dodavanja vrednosti pribavljene protivpravne imovinske koristi u iznosu od 200.773,23 dinara, prvostepenom presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 639/22 od 17.01.2023. godine oglašen krivim zbog istog krivičnog dela - iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena ista krivična sankcija – kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, u koju mu je drugostepenom pobijanom presudom, kojom je delimičnim usvajanjem žalbe preinačena prvostepena presuda, samo u pogledu odluke o kazni, uračunato vreme koje je proveo u pritvoru od 21.10.2021. godine do 22.10.2021. godine.

Upoređivanjem najpre pravne kvalifikacije krivičnog dela, po prvostepenoj presudi donetoj u ranijem krivičnom postupku i pobijanoj prvostepenoj presudi, očigledno je da je okrivljeni pobijanom presudom oglašen krivim za isto krivično delo za koje je oglašen krivim i prvostepenom presudom donetom u ovom krivičnom postupku - zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika.

Kada je u pitanju krivična sankcija koja je okrivljenom izrečena pobijanom prvostepenom presudom za krivično delo iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika - kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, u koju mu se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru - ista je kao i krivična sankcija koja je okrivljenom izrečena prethodnom prvostepenom presudom za navedeno krivično delo u ovom krivičnom postupku, s tim što mu je drugostepenom presudom, u tu kaznu uračunato i vreme koje je proveo u pritvoru.

Na opisani način nije povređena odredba člana 453. ZKP. Radnja izvršenja krivičnog dela krađa, prema odredbi člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika sastoji se u oduzimanju tuđe pokretne stvari drugom u nameri da njenim prisvajanjem učinilac sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Samim tim, po oceni Vrhovnog suda, nema preinačenja na gore ukoliko sud presudu donetu u ranijem postupku izmeni u pogledu činjenica koje ne menjaju suštinu krivičnog dela u smislu njegovih zakonskih obeležja, konkretno dodavanjem visine protivpravno pribavljene imovinske koristi, koja nije dovela do izmene pravne kvalifikacije krivičnog dela u pitanju, i koja ne predstavlja obavezan zakonski element krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, već se može posmatrati kao razgraničenje u odnosu na krivično delo sitna krađa iz člana 210. stav 1. Krivičnog zakonika, posebno imajući u vidu da je u konkretnom slučaju, optužni akt izmenjen od strane tužioca, koji je ovlašćen da tokom trajanja krivičnog postupka, do pravnosnažnog okončanja istog raspolaže optužnim aktom, shodno ovlašćenjima iz člana 43. ZKP u vezi člana 409. stav 1. ZKP.

Shodno navedenom, po nalaženju Vrhovnog suda, u ponovljenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pored ovoga, po nalaženju Vrhovnog suda, iz izreke pobijane pravnosnažne presude, jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika jer je okrivljeni prema izreci presude, dana 01.01.2019. godine, u ..., selo ..., u porodičnoj kući, u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo, oduzeo tuđu pokretnu stvar, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, na način opisan u izreci presude, čime je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 200.773,23 dinara.

Stoga su neosnovani navodi branioca okrivljenog, kojima ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ističe da je iz izreke presude izostao opis i količina tuđe pokretne stvari koja je oduzeta, mesto na kome se objekat nalazi, adresa i katastarski broj i katastarska opština parcele na kojoj se objekat nalazi, zbog čega smatra da u izreci pobijane pravnosnažne presude nisu navedeni svi bitni elementi bića krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić