Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela branilac okrivljenog AA, advokat Slavka Babić, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine u celinu pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Slavka Babić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 458. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, pri čemu ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali u obrazloženju zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. U tom smislu, branilac u zahtevu navodi da je prvostepeni sud, suprotno svojim ovlašćenjima iz člana 420. stav 1. ZKP, iz izreke presude izostavio činjenične navode privatne tužbe koji nisu dokazani, i samim tim propustio da odluči o krivičnom delu koje je okrivljenom stavljeno na teret privatnom tužbom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je privatnom tužbom privatnog tužioca BB od 20.11.2020. godine, koja je izmenjena 7.3.2023. godine, okrivljenom AA stavljeno na teret produženo krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ koje je, prema navodima tužbe, izvršio dana 11.8.2020. godine, u ..., oko 14.30 časova, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, tako što je sa rođenim bratom VV, došao ispred ulaza porodične kuće u ulici ... broj .., u kojoj stanuje privatni tužilac koji je okrivljenom brat od strica, uvredio privatnog tužioca sa namerom da ga omalovaži, na taj način što je nakon kraće verbalne rasprave pljunuo privatnog tužioca i obratio mu se na grub i uvredljiv način rečima „Pu mamu ti je.em u pi.ku mrtvu!“, zatim je neovlašćeno ušao u posed privatnog tužioca tako što se popeo na trem porodične kuće privatnog tužioca, na kojem se nalazio privatni tužilac sa nevenčanom suprugom GG, uneo se u lice privatnom tužiocu i nabio svoju glavu o glavu privatnog tužioca i obratio mu se uvredljivim rečima „Šta pričaš si.o jedna smrdljiva!“ i „Zapaluću ti kuću pi.ko smrdljiva!“, pokušao da otme mobilni telefon GG, koja je ceo događaj zabeležila mobilnim telefonom, uputio joj naredbu rečima „Marš u kuću!“, usled koje je ona ušla u kuću, nakon čega je pokušao da prodre u stan privatnog tužioca, i privatnog tužioca, koji je pokušao da spreči okrivljenog da prodre u stan, realno uvredio na taj način što ga je šakom desne ruke zatvorenom u pesnicu udario u predelu nosa, usled čega je privatni tužilac koji nije uzvraćao udarce, seo na stolicu i postavio ruke iznad glave kako bi se zaštitio od udaraca, nakon čega se okrivljeni nagnuo nad privatnim tužiocem i obratio mu se uvredljivim rečima „Je.em ti mater, pi.ko smrdljiva!“.

Prvostepenom presudom, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. U stavu 2. istog člana, propisano je da sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, konkretno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pri čemu zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, postoji ukoliko pobijanom presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može se govoriti samo kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, prvostepenom presudom u potpunosti je rešen predmet optužbe. U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je u izreci svoje presude izostavio činjenične navode privatne tužbe da je okrivljeni pljunuo privatnog tužioca, da mu je rekao „Zapaliću ti kuću pi.ko smrdljiva“ i da ga je udario rukom stisnutom u pesnicu, zadržavajući u izreci svoje presude da ga je udario desnom rukom, nalazeći da navodi privatnog tužioca nisu dokazani. Postupajući na taj način, prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog. Ovo stoga što je sud ovlašćen da činjenični opis dela iz optužnog akta-privatne tužbe upodobljava činjeničnom stanju utvrđenom u toku postupka, ukoliko pri tome ostaje u granicama činjeničnog osnova iz privatne tužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se ona zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela, što je povodom inkriminisanog događaja od 11.8.2020. godine, u konkretnom slučaju, i učinjeno. Prema tome, prvostepenom presudom u potpunosti je rešen predmet optužbe, a navedena izmena činjeničnog opisa krivičnog dela i pravna kvalifikacija izvršena je u korist okrivljenog.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Preostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog osporava činjenični zaključak suda da je okrivljeni preduzeo radnju izvršenja i na taj način suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slavke Babić, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković